О богатству. Похлепа долази из жеље за богатсвом и то материјалним богатством. А шта је то материјално богатство? То је оно кад човек има више него што му треба. Нико не поставља питање шта ће ми то што ми не треба.
Човек треба да има услове за нормалан живот, све што је преко тога само му доноси муке, главобољу и секирацију. Кућа за становање, па кућа за одмор на мору, па кућа за одмор на језеру, па на планини, па ово, па оно… а човек не може у исто време да буде на свим тим местима. Треба да се прерачуна, да ли је боље да изгради викендицу на мору у којој ће годишње боравити десетак дана и утроши грдне паре којим би могао да плати пансион у најбољим хотелима за рецимо двадесет година.
Кад су ме неки пријатељи питали, шта је то за мене богат човек и чиме бих ја био лично задовољан, одговорио сам да сам здрав и да имам кров над главом. Пошто смо сада ја и жена сами пошто су деца отишла својим путем, то подразумева једнособан или још боље једноипособан стан да би у оно пола собе могао неометано да пишем и сликам. Да имам за храну и дажбине. Да у џепу имам увек пара да, када се сретнем са неким другом, не причам на улици него да можемо да седнемо у кафану и уз пиће, па Бога ми, ако иамо времена и да ручамо. Да имам добар половни ауто, да се често не квари и да имам пара за гориво. Уз добро здравље мене и породице, то је за мене највеће материјално богатство.
Ја сам више за духовно богатство. Човек треба много тога да зна, да буде елоквентан, да изазива пажњу оних који га слушају, да из његових речи увек чујете нешто ново и да можете да научите нешто што до тада нисте знали.
Да га због знања и образовања људи цене, да ствара, компонује, пише, слика, ваја. Да ствара дела која ће га својом вредношћу надживети, а уз све то да остане скроман, нормалан, да има свој круг пријатеља са којима ће се дружити и ићи у кафане, помагати им и позвати их кад су му потребни и да су искрени као што је он према њима. И то је, уствари, оно право, то је оно што човек жели и оно чему човек тежи.
Духовно богатство се стиче када се нешто деци прочита, нешто ново научи, одслуша лепа музика да се човек орасположи и да му цео дан прође у радости и весељу. Духовно богат човек мора да има своје идеале којима тежи. Они морају да буду реално постављени да би их постигао. Ако одреди себи нереалан циљ, упркос великом труду, неће га достићи а то ће му померити душевни мир.
Да би очувао душевни мир, човек и према другима треба да буде праведан, па што каже наш народ да не чини другима оно што не жели да други чине њему. Зато више радите на себи него за себе.