Prof. dr Dragomir S. Radovanović: „O početku i o kraju“

О ПОЧЕТКУ И О КРАЈУ
Док сам био мали често сам размишљао како је све почело да дођемо до овога данас и како ће се све завршити, ако се уопште заврши. Дакле, размишљао сам о почетку и о крају. Шта се дешава данас видимо. Човек се роди, расте, одрасте, учи, ради и на крају умре. И то се сматра нормалним и означава се у науци као животни циклус. Једни умиру, други се рађају, и живот на земљи се одржава. Размишљао сам како је настала земља. Гледао у небо дивећи се величанственом броју звезда у свемиру. Како су оне настале, колико су далеко, да ли има живота на њима да ли небо има крај, да ли космос има крај, ако га има, шта је иза њега… А ако га нема, јер се космос стално шири, где се то шири, у празно или истискује нешто са тог простора. Постављао сам оваква питања старијима од себе, знатно образованијим, али до задовољавајућих одговора нисам стигао. Читао сам разне ствари из ове области, чланке, брошуре, књиге, гледао неке тв емисије… Нисам се прибллижио одговорима. И зашто ово причам?

Седели смо у друштву и поручили по чашицу ракије да попијемо. Подигао сам чашу и уз речи „Помози Боже“, прекрстио сам се и наздравио пријатељима. Сви су прихватили, али ми је један, иначе изузетно образован и елоквентан поставио питање, зашто се крстим и зашто сам рекао помози Боже. -Да нам буде боље, одговорио сам. -Да ли ти верујеш у Бога? – упитао ме. -Верујем у неку силу, да ли је то Бог, или нешто друго, не знам… -Има ли Бога по теби? -Не могу да ти дам експлицитан одговор Одговорићу ти на следећи начин: Алберт Ајнштајн, творац теорије релативитета, (сада нећемо улазити у то, да је по неким сазнањима стварни творац његова супруга Милева, иначе Српкиња од које је супруг ову теорију преузео), на једном месту рекао да „људска врста у целини (дакле сви људи на земаљској кугли поседују само око један посто расположивог знања). Одговарам ти питањем имам ли ја права да од бацим оних 99% које не познајем, да уопште не постоји. Имам ли права? -Не можеш да одлучиш. Дакле по теби Он га има -Не тврдим, али и не одбацујем… -А ако га има, дали је он свемоћан, како се тврди… -Да се прича, да, неке посебне тврдње нисам видео. -Добро, ако је он толико свемоћан, може ли на пример, да направи толико велики рецимо камен, да ни он сам не може да га подигне… -Видим шта желиш, негацију… Што би он то радио? Он је рационално биће и не ствара оно што није рационално. -Ти дакле верујеш, да је човек створен од праха по Божјем лику и да му је Бог удахнуо живот… -Верујем, тако је записано… -Ти, као високи интелектуалац, сматраш да је то могуће? -Ако је тако речено, ваљда је тако… -И да је Ева направљена од Адамовог ребра? -Верујем… -Не могу да верујем, да у то верујеш… Зашто да не? Јеси ли некада разговарао са медицинарима. Јабучица у грлу коју имају само мушкарци је настала када је Бог угледао Адама да је почео да једе јабуку, коју му је Ева дала. Од страха, њему је у грлу та јабука застала и зато човек има, а жена нема јабучицу. Јел` мислиш да се она случајно зове јабучица. Такође, они знају да мушкарац има један пар ребара мање од жене, пошто је Бог искористио Адамово ребро да од њега направи жену? -Добро, рекао је. И шта је било даље. Нису остали само њих двоје, како су се даље разумно живали? -Имали су пуно деце, а онда децу своје деце -Значи по теби су се узимали браћа и сестре, што је родоскрнављење… -Ако то Бог дозволи, није, морало је тако, али је Бог усмеравао пол и одређивао, како ће се засновати нове породице… -Како? -Он је одредио да се узимају прво и седмо дете, друго и осмо, треће и девето итд. -А они су били тако и распоређени, да се баш тако могло. -Приближно тако, јер је Бог одређивао…Зар и данас у народу не важи правило да је узимање родбине до седмог колена забрањено? После тога се може. Да ли знаш за то веровање народа? -Чуо сам нешто… -Е то је то… -Чуди ме да верујеш у те глупости. Хајде направи човека од блата и удахни му живот. -Ја то не могу, то може само Бог. -А јеси ли ти чуо за Дарвинову теорију еволуције? -Не чуо, него је изучавао… -И шта кажеш за њу… -Ништа нећу да кажем. Само те питам. По тој теорији човек је постао еволуцијом од човеколиког мајмуна. Питам те, а ко је створио тог мајмуна. То је једно, и кажи, то је друго, и од како је први човек постао од мајмуна више се ниједан не створи, од тих човеколиких мајмуна који и дан данас постоје. Постоје, али се ни један од њих не претвори у човека…И да те подсетим, кад је умирао, Дарвин се је сам одрекао своје теорије еволуције… -Ја не верујем у твоју теорију, да је Бог створио човека од праха и удахнуо му живот, а ти не верујеш, да је човек постао од човеколиког мајмуна… И шта сад… -Да будем искрен, ја мислим да је човек досељен на земљу са неке друге планете, која је била далеко развијенија од земље и да је он отпочео живот на земљи… -То је могуће, рече. Размишљао сам да ли да наставим расправу, пошто смо дошли до нечега где смо сагласни… Прекинућу расправу, јер је дискусија постала оштра и са повишеним тоном. – Добро, рекох, ето бар смо се негде сагласили. -Почели смо неке друге теме. Сутрадан смо се поново састали. Шалили смо се и водили неке необавезне разговоре, док га нисам упитао: – Дакле, сагласили смо се јуче да је човек досељен са неке друге планете. Можеш ли ми рећи, а ко је тог човека на тој другој планети створио и како је све код њих почело… – Нећеш ваљда да кажеш да га је Бог створио… – Ја нећу ништа, ајде реци ти… – Не знам … – Аха, не знам ни ја… Али неко је морао да га створи да би се он доселио на земљу. – А како је Земља настала? – упита. -Па знамо. Космос је био некакав узаврела маса која се је хаотично кретала кроз пространства… Од ње су се откидали некакви делови различитих величина, који су кружили око те узавреле масе. Временом су се од ње удаљавали, хладили и после много година површина се охладила и створили су се услови за настанак живота, најпре микроорганизама, па живот у води, па живот на земљи… – Да то знамо, па човеколики мајмун, па човек и то је трајало милионима година… – Хајде нека буде тако. Ја сам читао књигу Стивена Хокинга, који каже да је све почело од Великог праска. По њему је сав космос био сабијен у величину кутије шибице, онда је дошло до Великог праска, настао је космос који се непрекидно шири и дан данас. Само те питам: Ко је створио тај сабијени Космос, ту кутију шибица? – Откуд ја знам? -Е видиш, мора да га је створио Бог. -Бог? А када ћемо тако, а ко је створио Бога? -Неки над Бог. -Не знам ко, али имамо свемир, имамо и мноштво галаксија са милионима звезда, имамо Земљу, имамо на њој различите облике живота, ко је то створио? -Тврдоглав си човек… – Нисам, него сам радознао. И сам кажеш свемир се шири, где се шири, у шта се шири, има ли краја или не? – Кажу да је бескрајан. -Бескрајан, а шири се. Значи има нешто где се шири… Да ли је то безваздушни простор, неки вакуум, или има нешто што је слабије од њега, па га Космос заузима…Како другачије разумети. – Много си тврдоглав, рече ми. – Зашто, зато што сам радознао. Убеди ме да грешим, спреман сам да од свега одустанем. Само ми пружи некакве доказе. -Не могу да их пружим. -Не могу ни ја. То су ствари које наш људски ум не може да схвати.Читајући поново књигу Хокинга „Црне рупе“,на неколико места сам наишао како каже :„Довде ја знам, а остало Бог“. Пространство космоса је несхватљиво за наш људски ум. Читајући ову књигу, сутрадан сам у новинама прочитао вест, да је откривена, нека нова звезда, чија је светлост тих дана доспела до земље. Мерењем је установљено да је од земље удаљена неколико милијарди светлосних година… Знаш ли колико је то пространство? – Па огромно… -Огромно дабоме. Сунчева светлост се преноси брзином ‪300.000‬ километара у секунди. Па сад ти израчунај колико неколико милијарди светлосних година има секунди па му помножи са ‪300.000‬ километара, па види колико је то растојање. Добићеш број који не умемо да прочитамо. – Не можемо, али је тако. -Тако је.

Видиш да на овом нивоу данашњих сазнања, ми не знамо, ни како је све почело, ни како се завршава. Свемир је за нас „шпанско село“. Хајдемо на оно што нам је ближе, конкретније. -Мислим на човека… -Како је настао и шта се дешава када човек умре? -Умре, сахране га и готово. Бадава је учио, бадава је стварао, родио се као будала и умире као будала. -Није баш тако. Живео, радио стварао. – И онда сахрана, мрак, крај. – Две су ствари ту битне. -Које? -Једна је шта се дешава са телом, а друга је шта се дешава са духом? -Шта желиш да кажеш? -Тело је прах и отићи ће у прах. Тело је материја и претвориће се поново у некакву материју. Али шта се дешава са душом? -Каквом душом? -Сваки човек има своју душу. Да не улазимо сада у експерименте неких научника, који су чак и успели да да измере и њену тежину… Душа је неуништива. Шта се дешава са њом? -Ко би га знао… -Нешто се зна. Постоји такозвана теорија реинкарнације, по којој на свету кружи одређени број душа, које круже. Из човека који умире, усељавају се у оног човека који се рађа, с тим што се сва сећања избришу и почиње живот из почетка… Нисам много склон да поверујем у њу, али она постоји… – Па добро, ако је тако, где иде та душа после смрти? -За мене је најприхватљивије објашњење које је дао наш Тесла. Наиме проводећи своје последње дане у хотелу у Њујорку, на прозор су му долазили голубови, које је хранио. По очима једне голубице, закључио је да му је дошла у опроштајну посету. Видео је то у њеним очима, у енергији која је избијала…. -И шта сад? -Она каже да по умирању човека, душа одлази у свемир и као светлост, то јест као светлосна тачка кружи свемиром. -Оде ти предалеко, имаш ли доказе… -Не, само ти причам оно што сам сазнао. -Знање без доказа као да не постоји… -И ја их немам, има их Бог… -Поново Бог? -Поново. Увек када људи не умеју да нешто објасне позивају се на Бога… Тако је Бог рекао, тако је речено, тако је записано, тако је одређено… – Сврни, обрни, опет се враћамо на почетак… -Да. То сам хтео и да ти кажем на овом степену развитка, човек нема рационалне одговоре на два основна филозофска питања, а то су шта је почетак почетка и шта је крај краја? -Ја не знам одговоре, а да ли стварно не постоје, не знам… -Не знам ни ја, али знам да у овом тренутку на та питања одговора нема… А да ли ће их бити… Не знам. Ја их сигурно дочекати нећу… – Хоћеш ли да поново закомпликујемо? – Да чујем… -Намеће се само по себи питање да ли је Бог створио човека, или пак човек Бога? -Има логике, али доста је за данас.