Проф. др Миодраг Стојковић, генетичар из Лесковца и члан истраживачког тима на Харварду, који није био подобан за Српску академију наука и уметности са више од 200 радова на СЦИ листи и Х индексом 75, каже да за чланство у САНУ више никада неће аплицирати. Иако је мислио да ће као народни посланик променити нешто, каже да је схватио да „нема помоћи док се један човек пита за све“. Професор каже да на оно што студенти раде у Србији у протеклих годину дана гледа са великом надом, јер је нашој земљи потребна промена. „Моја генерација у претходних 30 година није успела да доведе до неких коренитих промена, које су нашем друштву и више него неопходне, пре свега да основни критеријум у нашем друштву буду знање и стручна способност, а никако подобност. Да је л ти знаш ко сам ја нестане из нашег речника и да најосновније питање буде шта знаш да радиш и колико си добар у свом послу. Фалсификована диплома не води нигде осим у пропаст. Оно што нам се дешава са студентским покретом, изражавам велику наду да до промена дође и да најзад постанемо земља у којој не влада цензура, а нарочито и највише ме плаши аутоцензура, где људи себе цензуришу шта смеју и шта не смеју да кажу“, наводи Стојковић. Када се у иностранству деси да неко наведе нешто погрешно у биографији то доводи до тога да та особа изгуби посао, али и углед, док је код нас обрнуто – долази до промоције, каже он. „Једино што може да спаси нашу земљу је коренита промена, а гледајући те младе људе, то је образовање, јер ако ми не улажемо средства у младе људе онда нећемо имати сутра ништа… Сваки уложени динар у образовање враћа држави два до три динара назад. Мора доћи до промене, иначе неће бити добро“, наглашава Стојковић. Он каже да је врло тешко поредити нормалан живот какав постоји у другим земљама са овим овде, те да у иностранству постоје параметри на основу којих се оцењује успех и процењује да ли ће неко бити промовисан. „Ми се овде суочавамо са проблемом, ако сте подобни – онда сте промовисани, ако нисте – онда сте стављени на лед… Кад вратим 30 година мог живота и рада у иностранству, мене тамо нико није питао за кога ја гласам, за кога навијам, у коју цркву идем. То је приватна ствар и то никог не интересује тамо“, објашњава професор. Пројекат института за истраживања у Крагујевцу Стојковић је, како каже, добио пре више од дванаест година и то је требао да буде Центар изврсности и банка матичних ћелија, али је дошло до „черупања пројекта“. „Људи који нити су учествовали у писању тог пројекта или било шта урадили за тај пројекат су почели да узимају средства из пројекта. И док сам ја био редовни професор Медицинског факултета у Крагујевцу питао сам тадашњег декана и ректора због чега се то дешава, али никад нисам добио одговор на питање, тако да сам ја осетио потребу да дам оставку“, каже он и наглашава да није желео да буде одговоран за пропадање пројекта јер има име и каријеру коју покушава да сачува, те да такве ствари не може да дозволи себи. Медицински факултет у Крагујевцу предложио је 2018. професора Стојковића за члана САНУ, али он није прошао процедуру и није примљен у Српску академију наука и уметности. Иако има више од 200 радова на СЦИ листи и Х индексом 75, професор ипак није био подобан за САНУ. „Нисам прошао други круг, што је мене јако заболело, јер сам веровао да је САНУ нешто што је довољно паметно и фер да гледа оно што се гледа код научника, а то су параметри. Тај Х индекс, односно та листа објављених радова и свега тога што је тражено у тој апликацији за чланство у САНУ – ја сам имао више од свих кандидата заједно. Али они су у њиховом образложењу навели да ја нисам испунио услове“, објашњава Стојковић и наглашава да за чланство у САНУ неће више никада аплицирати. „Дозвао сам се памети, јер сам изгубио поверење у ту установу као нешто што може да буде другачије у друштву у коме живимо“, истиче он. Стојковић је био и народни посланик Демократске странке од 2012. до 2014. године и тада је говорио да жели својим знањем да помогне Србији и због тога се вратио у земљу, али је схватио да је све „оне ман show“. „Мене је понела нека наивна илузија да ја могу нешто да допринесем, нарочито ако сам у Скупштини и ако пишем законе и амандмане, борим се за младе људе и за науку. Ви се сретнете са посланицима из других странака и договорите да је амандман добар и они кажу – гласаћемо ми то. И онда кад дође до гласања, они не гласају и кад их питате зашто нису гласали, они кажу – шеф је рекао да не можемо гласамо за опозицију зато што не сме да прође ниједан амандман опозиције. И онда сам схватио да заиста нема помоћи док се један човек пита за све“, каже професор. Каже и да је добијао непристојне понуде са друге стране и наводи да је јако тешко бавити се политиком у нашим условима. „Нисмо још достигли ту зрелост да прихватимо туђе мишљење, критику као добронамерну, јер када год ми кажемо некоме нешто с намером да се нешто побољша, то се одмах своди на лично нешто. И наравно, онда то лично прелази и у мржњу“, наводи Стојковић. „Репродуктивно клонирање постоји само у лошим холивудским филмовима“ У мају 2005. са својим тимом проф. др Миодраг Стојковић клонирао је људски ембрион у терапеутске сврхе и тако постао први научник у историји коме је то пошло за руком. „Циљ је био доказати репрограмирање ћелија, односно једну ћелију убедити да оно што је била не буде више, него да буде матична ћелија, а матична ћелија, нарочито ембрионална ћелија има потенцијал да да све ћелије људског организма… Идеја је била да створимо матичне ћелије које су сашивене по мери, значи ако имамо пацијента који болује од шећерне болести типа један или Паркинсонона – да добијемо његове матичне ћелије, али које ипак могу да дају и нервне ћелије, јетре тј. све што је потребно за лечење болести“, објашњава он. Прошле године дошло је до револуционарног помака у Кини и САД где је захваљујући ћелијама из ембриона и репрограмираним матичним ћелијама велики број пацијената из клиничких студија излечио од дијабетеса типа И. Primer za ugled: Prof. dr Miodrag Stojković – Tri knjige „Добар део наших људи се укључио на листу чекања за трансплатацију и у САД и Кини, зато што су те две групе које су то објавиле врло озбиљне групе и ја могу само да изразим наду да ће то једног дана да заживи и код нас, али ако немамо инфраструктуру то неће успети“, наводи Стојковић. Када би се клонирало живо биће, оно би изгледало као оригинал, али се не би понашало као оригинал, објашњава професор. „Може да има све генетске потенцијале оригинала, али недостајаће оно што има оригинал – искуство, сећања и све оно што нас чини комплексним тј човеком. Можете да направите реплику да буде као јаје јајету, али може да се деси да то буду две различите особе“, каже Стојковић и истиче да за њега није оправдано репродуктивно клонирање, те да је срећом то у великом делу земаља законом забрањено. „Не постоји медицинска потреба зашто неког клонирати… Репродуктивно клонирање постоји само у лошим холивудским филмовима где видите Арнолда Шварценегера у више примерака“. „Стерилитет изражен проблем у Србији, на њега утиче и загађење“ Професор, који је власник специјалне клинике за лечење стерилитета у Лесковцу, каже да је ово постао глобалан проблем због начина живота, а да је код нас то доста изражено. „Ако гледамо бројеве од пре 15, 16 година, сваки седми, осми пар је имао проблем са стерилитетом, било да је мушки или женски. Данас се срећемо са статистиком која каже сваки четврти, пети пар“, наводи Стојковић. Он каже да је процес вештачке оплодње врло напоран и неизвестан процес и да је највећи терет на жени, те да је кључна резерва јајних ћелија и њихов квалитет. „Та јајна ћелија кад се оплоди треба да буде ембрион, односно та ‘беба из епрувете’, коју будућа мајка добија након ембриотрансфера. И то је кључан моменат, јер у том тренутку установе које се баве лечењем стерилитета врате те ембрионе – немају контролу, нити можемо да их видимо и нико на свету не може да учини нешто да тера те ембрионе да се имплантирају“, објашњава. Код нас је дозвољена донација јајних ћелија и сперматозоида, гок донација ембриона и сурогат мајке нису дозвољени, а Стојковић сматра да то из медицинских разлога треба да се мења. „Постоје, нажалост, жене које се роде без материце, а имају своје јајне ћелије и могу да се остваре као биолошке мајке. И онда им је потребна помоћ, као што некоме треба бубрег па му неко да бубрег, зашто не би била сурогат мајка та која некоме нешто помогне“, пита он. Стојковић објашњава и да је загађење у Србији утиче на стерилитет, јер начин живота утиче на гене. „То спада у један део начина живота где ми немамо контролу – шта пијемо, једемо, удишемо. Београд је један од најзагађенијих градова на свету, а да не говоримо о другим факторима које не можемо да миришемо, видимо, осетимо, а које свакодневно конзумирамо – да ли су то пестициди, мирко и нанопластика, метали, честице од 2.5 микрометра. Постоје студије и ми смо се на Харварду бавили да докажемо колико је то штетно по људско здравље. Гледајући утицај микро и нанопластике и загађења на људско здравље, могу само рећи да је то катастрофално“, закључио је проф. др Миодраг Стојковић. IZVOR: TV N 1 https://n1info.rs/vesti/miodrag-stojkovic-nikad-vise-necu-aplicirati-za-clanstvo-u-sanu-nema-pomoci-dok-se-jedan-covek-pita-za-sve/ Broj Pregleda: 657