ЛЕСКОВАЦ – Народном музеју и директорици те установе Мири Ниношевић „отворено писмо“ под насловом „Чудна одговорност“ послао је проф. др Живан Стојковић, а прослеђено је и лесковачким редакцијама. Објављујемо га у целини: „Поштована госпођо! Иако ме нисте удостојили Вашим одговором на писмо које сам Вам упутио заједно са Храниславом Ракићем ,обраћам Вам се са уверењем да настојите да успешно руководите тако угледном установом на чијем сте челу, без обзира што се догађа и мимо вашег знања, како сами кажете. Тешко може да се схвати да организовање научног скупа и штампање „Лесковачког зборника“ није у сфери Вашег интересовања, па сте одговор препустили уреднику овог часописа Верољубу Трајковићу са звањем заменика директора. Не сумњам у његово искуство у руковођењу, али кад ми пише одговор, и то на моје инсистирање, на писмо које је достављено на Вашу адресу, претпоставља се да Вам је текст показао, ради ауторитета Музеја и досадашњег реномеа часописа. За мој рад, који нисте уврстили у програм научног скупа Културно-историјска баштина југа Србије наводи да „задовољава наше критеријуме“, али није штампан у 59. броју Зборника, јер није уврштен у програм скупа. Па, како је могуће да задовољава критеријуме, али ипак није био на програму научног скупа и управо због тога није ни штампан у најновијем броју Зборника. Тражио сам од Вас да ми одговорите на питање зашто је то тако, али Ви сте новинару Југмедије одговорили да са тим „нисте имали никакве везе“. Тако Ваш први сарадник и заменик фактичку руши ауторитет руководиоца установе, јер по мом досадашњем сазнању никад се није десило да руководилац музеја не зна шта му се дешава у једном од најважнијих догађаја у раду. Чудно је да Вас није обавестио о поступку редакције, па ме моли да ипак покажем разумевање и да би прикрио пристрастност редакције и великодушно обећава да ће рад бити штампан у 60. броју наредне године. Како је то могуће да унапред зна какав ће став редакција имати наредне године, уколико није историографски и по инстикту руковођења видовит и откуд му сигурност да ће и наредне године он бити главни и одговорни уредник и Ваш заменик, уколико му то није чврсто обећано или је по искуству заслужан. Никада до сада у свом раду нисам доживео да ми неко са жаљењем саопштава своју одлуку, па сам због тога био вероватно „врло потресен“. Док сам ја био члан редакције Зборника, председник Савета, касније и Управног одбора и редовни учесник на бијеналном скупу Културно-историјска баштина југа Србије, никада се није догодила оваква малициозност. Јер, заједничким писмом смо се професор Ракић и ја обратили Вама да нам објасните поступак редакције, а Ви сте то поверили „искусном“ историчару Верољубу Трајковићу. Ниједан од та два рада није био на програму скупа, али је ипак Ракићев рад штампан да му не би било са жаљењем саопштено нешто слично. А као разлог да мој рад не буде штампан наведен је недостатак финансијских средстава без обзира што су обезбеђена од три финансијера. Пошто је по закључку редакције задовољио њене критеријуме, да сте ме на време обавестили лично бих финансирао његово објављивање. Но, много важније питање је што је под уредништвом Верљуба Трајковића Лесковачки зборник изгубио референтну валидност за добијање поена у научном свету и афирмацију младих научника.
Најзад са жаљењем обавештавам Вас и Верољуба Трајковића да рад повлачим и да не желим да буде штампан у наредном броју округле годишњице Лесковачког зборника. Такође Вас молим да преузмете пуну контролу, не у наметању својих ставова, већ у томе да будете обавештени о свим догађањима у музеју. Претпостављам да Вам је ипак стало до установе у коју сте дошли добром вољом тадашњег руководства и вером да ћете то оправдати. Зато убудуће лично одговарајте на писма која су Вам упућена, ако ништа друго, оно бар из солидарности према, како каже Ваш заменик „еминентим колегама“ исте струке. Са интересовањем ћемо и даље пратити рад музеја, јер смо до сада уградили у њега бар делић свога знања и искуства и ценили га као ауторитативну установу. Настојте да му будете достојни, утолико пре што се проглашени за најбољег кустоса музеја у Републици Србији, заједно са Вашим замеником.
Лесковац, 14. мај 2019. године Проф. др Живан Стојковић
