OVA KNJIGA JE MOJ NAČIN BORBE ZA BOLJE DRUŠTVO
U vremenu loših đaka pisati o najboljima nije popularno. Ko će da čita da je neko pobedio na državnom takmičenju iz književnosti, matematike ili fizike? A svi će da čitaju da je đak napao nastavnika. Najgorim đacima se bave svi, počevši od nastavnika preko policije do medija. Njima se nisu bavili „samo“ njihovi roditelji i zato su postali problem celog društva. Ova knjiga govori o najboljima kojima su se bavili roditelji, tek onda nastavnici, manje mediji i najmanje društvo. Međutim, pisanje o najboljima je moj način podrške tim đacima i njihovim roditeljima. Za mene moderno robovlasništvo nije perspektiva. Ono što ne želim svom detetu, ne preporučujem ni drugoj deci. Postoji put znanja koji se na duže staze isplati, a 28 gimnazijalaca uspešnih širom planete su najbolji dokaz. „Ko ima oči neka vidi, ko ima uši neka čuje.“
