Промене у судском већу, чија је нова председница Нада Хаџи Перић, одложиле су и почетак разматрања жалби на првостепену пресуду за убиство новинара Славка Ћурувије. Суђење четворици оптужених припадника РДБ-а траје више од седам година.
Ни пет месеци након што су жалбе на првостепену осуђујућу пресуду у случају убиства Славка Ћурувије стигле у Апелациони суд, још није заказана јавна седница којом ће се наставити процес. Прошле недеље су по трећи пут промењене судије петочланог већа које ће одлучивати у процесу који је ушао у осму годину.
Састав петочланог судског већа сад изгледа овако: Нада Хаџи Перић, председница, Весна Петровић, судија известилац, а остали чланови су судије Драган Ћесаровић, Марко Јоцић и Душанка Ђорђевић.
Нова председница већа, судија Нада Хаџи Перић је у Апелационом суду 12 година. Од прошле године је и заменица председника и судија Кривичног одељења и Одељења за ратне злочине. Има 30 година судијског стажа.
Промене одложиле разматрање жалби
Иако је, како је то још у јуну саопштено Цензоловци у Апелационом суду, деловало да је састав већа, после промене судије известиоца, коначан, недавно је дошло до нових промена јер је једна од судија изабрана за судију Врховног касационог суда. Затим је закључено да и председник судског већа мора бити промењен да не би била нарушена „претпоставка непристрасности судије”.
Промене састава судског већа одложиле су и почетак разматрања жалби на првостепену пресуду за убиство новинара.
Према објашњењу портпаролке Апелационог суда Мирјане Пиљић, „судија Милимир Лукић је изузет јер је више пута одлучивао у овом предмету о мерама за обезбеђење присуства окривљених, што нарушава претпоставку непристрасности судије о поступању у конкретном предмету”. Из истих разлога је пре њега изузет и судија Сретко Јанковић.
Иначе, жалбе на пресуде Апелационог суда због „пристрасности судије” честе су и Врховни касациони суд их усваја, односно укида другостепене пресуде управо због судија које су раније одлучивале, рецимо, о притвору.
Чуди да је тек сад уочено да је судија Милимир Лукић у ризику од оваквог тумачења, јер је био председник већа и првог пута кад је, пре две године, апелација одлучивала о првостепеној пресуди за убиство Ћурувије, а и пре само неколико месеци поново је именован за председника судског већа.
| Могуће је да оволико „тумбање” судија, које ће одлучивати у најважнијем процесу за убиство новинара, указује на додатну опрезност Апелационог суда и решеност да им више не буду укидане пресуде због најбаналнијег могућег разлога |
Могуће је да оволико „тумбање” судија, које ће одлучивати у најважнијем процесу за убиство новинара, указује на додатну опрезност Апелационог суда и решеност да им више не буду укидане пресуде због најбаналнијег могућег разлога.
С нестрпљењем се очекује да, након што је коначно формирано судско веће, буде заказана и јавна седница на којој ће бити саслушани сви аргументи и докази за жалбе на првостепену пресуду.
Новинари, домаћа и међународна новинарска удружења и институције поздравили су првостепену осуђујућу пресуду, а већ годинама захтевају да се што ефикасније оконча судски поступак у случају убиства чувеног и храброг новинара и издавача Славка Ћурувије.
Поступање у овом предмету делује као да су судије остале глуве и неосетљиве не само на апеле већ и на последице које отезање у овако важним случајевима има по цело друштво. Јер, овај процес има велику специфичну тежину зато што је већ два пута пресуђено да је новинара убила држава, односно део њеног најрепресивнијег и најмоћнијег апарата.
Жалбе и одбране и тужиоца
Предмет је од 23. марта, више од пет месеци, у Апелационом суду јер су се и тужилац Миленко Мандић и одбрана жалили на првостепену пресуду донету у децембру 2021. Тада су, као и у првобитно изреченој пресуди из 2019. године, на укупно 100 година затвора неправоснажно осуђени бивши челници и оперативци Службе државне безбедности Радомир Марковић, Милан Радоњић, Мирослав Курак и Ратко Ромић.
Бивши начелник Државне безбедности у време Слободана Милошевића Радомир Марковић је, према пресуди, крив за тешко убиство у подстрекавању, док су остала тројица осуђена као саизвршиоци убиства.
Као налогодавац и непосредни извршилац означена су Н. Н. лица, јер није било довољно доказа да је Слободан Милошевић наредио убиство свог гласног и жестоког критичара.
Tужилац није успео да увери суд ни да је у Ћурувију пуцао бивши припадник резервног састава Мирослав Курак.
Овај случај је оптерећен и чињеницом да је неправоснажно осуђени Курак годинама на слободи, у бекству, и да полиција ништа не ради да га ухапси. То ојачава сумње да су делови Милошевићевог злочиначког режима, коме су припадала четворица неправоснажно осуђених, и даље утицајни. Од све четворице само је Марковић у затвору, где служи казну од 40 година за више убистава и атентата. Ромић и Радоњић су у кућном „затвору”.
Апелациони суд је већ једном одлучивао о првостепеној осуђујућој пресуди, укинуо ју је и вратио на поновно суђење, тако да сада мора да донесе одлуку. Или ће пресуду потврдити – а може и да је преиначи у неком делу – или ће отворити претрес и сам, на основу новог извођења доказа, пресудити.
Претходна одлука Апелационог суда да поништи пресуду и врати је на поновно суђење, објављена у септембру 2020, шокирала је домаћу и међународну јавност:
„Новинари у Србији су често жртве физичких напада, тако да ова одлука Апелационог суда међу њих уводи нову дозу несигурности, док неуспех државе да се избори за правду охрабрује починитеље злочина”, рекао је тада Павол Салај из Репортера без граница.
Могенс Блихер Бјерегард, председник Европске федерације новинара, после укидања пресуде констатовао је за Глас Америке да је „шокантан начин на који је правда уклоњена или одложена у овом случају”.
„Када су починиоци и даље на слободи – безбедност новинара и слобода медија су у опасности. Мора се истаћи да ућуткивање новинара не сме протећи без последица. Овај случај већ предуго траје”, изјавио је Бјерегард.
