“Кошаркашки клуб Здравље се успешно такмичио у првом и највишем рангу такмичења Србије, у КЛС лиги последње 3 сезоне. За претходну сезону ја као председник клуба са управом клуба обезбедили смо додатна спонзорства и средства у износу од око 4 милиона динара сто је 15% буџета клуба, али на жалост ни то није било довољно за опстанак.
Садашњи управни одбор преузео је клуб након испадања из друге у трећу лигу (Прва Српска лига) и оставке Горана Вукадиновића са места председника клуба. Након само једне сезоне у трећој лиги експресно смо се вратили у другу лигу и после само 2 сезоне такмичења у њој обезбедили пласман у прву Кошаркашку лигу Србије (КЛС) и ту остали пуне 3 године.То су резултати и успеси ове управе са председником Игором Стојановићем. Ово је један од најуспешнијих периода лесковачке кошарке у последњих 20 година.
Како изгледају трошкови такмичења?
Како изгледају трошкови такмичења покушаћемо да објаснимо на једноставном примеру, који ће, сигуран сам, сви добронамерни љубитељи кошарке одлично разумети.
Клубу је за такмичење у једној сезони неопходно:
15 играча под професионалним уговором овереним код нотара, 2 тренера, 1 менаџер клуба, 1 секретар, 1 економ, 1 физиотерапеута, 1 кондициони тренер, 1 тренер за млађе категорије и да не набрајам даље…Све у свему најмање 22 професионалаца који морају да живе 12 месеци од својих примања ако се баве само кошарком а то је неопходно на професионалном нивоу.
Ако би ти људи примали само минималну прописану зараду државе од 51.000,00 дин са порезом од 29.000,00 троскови једног запосленог износе око 80.000,00 динара месецно . За 12 месеци је то скоро МИЛИОН ДИНАРА годишње за минималну плату једног запосленог (јер људи морају од те плате да живе целе године).Помножите тај милион са бројем професионалаца (22 играци, тренери …) и добијете 22 милиона само за минималце за годину дана.
Ми смо прве сезоне у КЛС од Града добили 19 милиона,(без ребаланса за поцетак такмичења у септембру тих 19 милиона добили смо у фебруару следеће године) друге године (не сезоне) 24, а сада у фебруару 29 милиона за ову трећу сезону.
Клуб плаћа и трошкове судија око 1 милион годишње, котизацију такмичења савезу од око 500 000 годишње, 13 путовања аутобусом преко 1,5-2 милиона годисње, храну на тим путовањима, сместај за играче, карте и Фиба троскове регистрације играча, опрему, дресове, организацију 13 утакмица на свом терену, обезбеђење на утакмицама и још много много тога.
КЛС је озбиљна лига и захтева професионални однос клуба и играча?
Негде сам прочитао коментар зашто спавају на гостовањима????? Па да ли је тај човек који то коментарише икада ухватио лопту на тзв. физичко у школи? Путовати аутобусом до Суботице, Златибора, Сомбора, Новог сада,Ужица или Ваљева и изаћи из аутобуса и играти прву лигу је боље и не отићи јер нема шта да тражимо на тој утакмици… Ми смо једини који нису спавали ако играмо у Београду или Крагујевцу, иако и за то сматрам да на овом нивоу није нормално.
Да ли сматрате да професионални спортисти и професионални тренери могу да живе и да се професионално баве краткотрајном спортском каријером од минималца који је 50.000,00 динара месечно?
Тацно је да су неки играчи примали висе од тог минималца али има играча који су примали и мање од минималца на годисњем нивоу. Зато овде причамо о просеку.
Злонамерни увек говоре да су исплате уговора у ратама у ствари месецне плате јер желе да створе конфузију у јавности. Играчи примају годишње уговоре у 6-8 рата и то нису месецне плате. Они тим уговорима обезбеђују себи плату за целу годину која траје 12 месеци. Не може се у спорту преспавати лето када не примају накнаде.
Може ли клуб са буџетом који сте представили да се такмичи у првој Кошаркашкој лиги Србије?
Ми као клуб са овим буџетом нисмо за прву лигу. И ово што смо до сада радили била је научна фантастика. Играћемо лигу коју можемо финансирати, где неће бити професионализма. Друга лига је такође захтевна, питање је да ли ми то схватамо и како схватамо. Спортска јавност заборавља како се до највисег ранга стигло, колико смо само победа остварили и да је клуб преузет из Српске лиге, али изгледа да се по старом добром обичају у Србији сви успеси кратко памте. Не треба негативно коментарисати прву спортску неуспелу сезону али наравно да треба несто мењати и за то смо у клубу отворени за сарадњу и за конструктивне предлоге и критике.
Професионална лига каква је КЛС захтева професионалне уговоре и они имају своје рокове, обавезе и казне за кашњење. Само на порезе држави сваке сезоне иде преко 5 милона динара. За улазак у највиши ранг Кошаркашку лигу Србије KK Здравље није добио Ребаланс буџета града као сто ове године добија мушка Одбојка или као сто је Рукомет добио када је ушао у прву лигу. Знамо да сезоне у спорту почињу у Септембру и за прелазак у виши ранг такмицења планови и буџети се морају променити и надокнадити разлика, што тада није учињено и тај вакум у пословању се вуче до данас. Дакле, почетак прве сезоне у у КЛС лиги, највишем кошаркашком рангу такмичења затекао нас је са испражњеном касом тако да до почетка следеће календарске године односно до фебруара нисмо имали довољно средства за такмицење, а сезона у кошарци се заврсава средином Априла. Тада смо имали спортски успех и обезбедили опстанак.Где су тада била питања душебрижника како клуб троши новац којег нема?
Улагања у кошарку у Србији су све већа, а Олимпијске игре су још показале да је то спорт број 1 у Србији?
Кошарка је после фудбала убедљиво најскупљи али и најпопуларнији спорт у Србији и сваке године су улагања све већа и већа на нивоу целе државе. Ове сезоне је рецимо Спартак из Суботице у нашој лиги имао буџет од око 200 милиона динара и освојио прво место и ушао у АБА 1 лигу. Војводина је имала буџет од око 180 милиона динара али њена сезона није успешна јер ни са толиким будзетом нису остварили циљ и улазак у АБА 1 лигу. У спорту није увек знак једнакости између уложених пара и победа али када су разлике негативно превелике, победе изостају. Поједини играчи тих клубова имали су годишњу плату као цео нас годишњи буџет. KK Златибор сваке године располаже будзетом од преко 70-80 милиона а вероватно и више. KK Јокер нашег Николе Јокића такође. Тимови са којима смо се борили за опстанак имали су буџете од најмање 50 милиона. Ми смо у првој сезони КЛС имали од града 19 милиона у другој 24 милиона а тек овог фебруара када смо већ скоро испали из лиге добили 29 милиона и тим новцем плаћали заостала дуговања и обавезе. Потписани уговори на поцетку сезоне су обавезе и са тим нема играња на професионалном нивоу. Ми смо клуб са убедљиво најмањим будзетом у лиги и са Геграфским полозајем у Србији где играчи не желе да дођу ако им се то финансијски не исплати. Играју у Београду за минималац али ако долазе на југ онда траже већи новац.
Годинама сте покушавали да у Здрављу игра што већи број домаћих играча?
Што се тиче школе косарке и млађих категорија то је вечита тема којим путем и како то уредити. Да, имамо неколико школа кошарке у граду. Сам клуб Здравље има млађе категорије, али тек од кадета и они се такмиче у лигама региона.
Питање за јавност, колико домаћих играча игра у првом тиму Борца из Чачка?
Они имају једну од најбољих школа у Србији. Партизан има млађе категорије, али у првом тиму ове године ћемо гледати укупно 4 српска кошаркаша која нису ни из њихових млађих селекција. Причамо о Партизану. Колико је Звезда зарадила на младим играцима у косарци? Зараде јос увек нема као у фудбалу.
Ми смо сваке сезоне па и ове имали 5-8 Лесковчана који су кроз квалитетан рад у клубу стицали репутацију и следеце сезоне одлазили у друге клубове за много веће уговоре након успешне сезоне у Здрављу. Ти играчи су производ наших локалних клубова и наших спортских стручњака који се баве стварањем кошаркаша али наши Лесковчани играју и широм Србије и Европе, то је нормално. Свако бира да игра за више пара, на вишем или нижем нивоу од Здравља, отворено је тржиште.
Клуб сте са успехом водили од трећег до првог ранга такмичења у Србији. Каква је будућност Здравља?
Кошаркашки клуб и управу клуба су у овом најуспешнијем периоду, после цувене генерације Слободана Митића и фабрике Здравље, водили председник Игор Стојановић са потпредседником Јовицом Арсићем нашим најпознатијим и најуспешнијим косаркаским тренером из Лесковца и са још неколико чланова управног одбора и са скупштином клуба у којој су цувена имена Лесковачког косарке, поменути Слободан Митић, Горан Вукадиновић, Срђан Калајџић, Драган Арсиц, Иван Здравковић, Срђан Матић, Синиша Стошић и други.
Разговори са људима задуженим за спорт у градској управи Лесковца око консолидације клуба јос увек трају у циљу налажења најбољег решења. Град је главни финасијски ослонац клуба. Неизмерно смо захвални Граду и Градонацелнику Цветановићу на разумевању и на подршци која је пружена у свим овим претходним сезонама. Клуб је припремио изборну скупштину и цека ново руководство.
На место председника усмено сам поднео оставку и најавио повлачење али ја, цела управа као и представници Града Лесковца задужени за спорт, увелико радимо на проналажењу новог амбициозног председника који це својим доприносом успети да се носи са захтевима професионалног и савременог нацина вођења спортског колектива.
