Б А Р Д О Б А Р Д У. – Светолик Станковић : „Бард – Српска Духовна Академија, Параћин, Београд 2023. године“
Недавно је наш град дао још један допринос развоју културног стваралаштва наше земље, објављивањем романа „Бард“ уваженог српског књижевника Светолика Станковића, иначе нашег суграђанина. Овај роман је златан камичак y мозаику наше књижевности
Као и у претходним књигама, господин Светолик Станковић је и овом књигом доказао да припада самом врху књижевне пирамиде наше земље.
У форми разговора барда са професором књижевности, а у другом делу са својом пријатељицом, он открива много детаља из културног живота наше бивше земље истичући за многе читаоце, до сада непознате детаље о животу познатих личности наше земље. Зачуђујуће је колико је непознатих детаља изнео и одакле је све те податке прикупио.
Роман сам прочитао у једном даху и после читања, уверен сам, много тога научио што до сада нисам знао.
Да не бих препричавао роман, осврнућу се само на оно што се је мени изузетно допало.
Говорећи о паду критеријумима, додели награда, ширењу лажне популарности, али и о необразованости, безобразлуку и некултури једне, како он каже: „Једне опскурдне дрндалајке из неког ријалити програма“, која је на сајму књига изјавила: „Десанка Максимовић није више ништа у књижевности сада је МОЈЕ време“ – изјавила је то смело пред читаоцима који су углавном млађи људи и чије се реченице своде на следеће: „Bрате, супер, јеботе, океј, свашта нешто, генерално…“ Jа бих још додао „врх брате“.
Навешћу овде и мишљење професора Михајла Марковића o Америци којa је за нас, у оно време, била синоним слободе демократије, и правде… Земља благостања у којој нема сиротиње, који на то каже: „Све су то ординарне лажи америчке пропаганде и недовољне обавештености нашег човека… а затим додаје „амерички систем је лош, али стабилан владајућа елита има огромну моћ у својим рукама и она је потпуно искоренила све оне снаге које су је некад, давних 30 година прошлог века, реално угрожавале.
Књига је пуна оваквих занимљивих ствари додаћу још једну да вам не бих досадио.
Говорећи о српском народу и његовој историји на једном месту каже: „Какав смо ми народ, боже сачувај ! Cви се у Европи одавно измирише иако су били крвни непријатељи, само ми Срби никако да се измиримо и да кренемо ка сутрашњем дану. Усанчили смо се у дубоке ровове и никако да изађемо из њих. Тешко нама, тешко нашим потомцима“. Ја бих додао тако било, тако остало, а како ће бити само Бог зна.
Са великим задовољством препоручујем ову књигу свим читаоцима, поготово млађим, јер када сам ја у овим годинама, имао шта да научим из ње, сигурно ће имати и они.
Аутору одајем признање за написану књигу у препоручујем му да настави да пише у свом већ препознатиљвом стилу и да даље одбија да се прилагођава „новој реалности, јер дела која оставља надживеће и многе читаоце, подсећајући га на речи Достојевског у Беседама о Пушкину: Победиш ли себе, обуздаш ли се, бићеш слободан како ниси могао ни замислити и почећеш велико дело. И друге ћеш учинити слободним и познати срећу, јер ће ти се живот испунити.
08.12.2023. године
Академик СКАНУ проф. др Драгомир С. Радовановић
