ЛЕСКОВАЦ – Светолик Станковић је један од најталентованијих књижевника нашега доба. Аутор је више запажених књига и дбитник бројних награда.
%
СВЕТОЛИК СТАНКОВИЋ: У КАФАНИ КОД ЦЕНКА
У кафани код Ценка
У Печењевцу
Тог септембарског дана
1968. године, не знам
Колико сам вињака попио
А онда је дошао Галић
Са хармоником
И почео да свира Моооња…
Столови су полетели на све стране
А ја сам био ван себе
Ни на небу, ни на земљи
Због несрећне љубави
Рецитовао сам Јесењина и Мајаковског
Рецитовао и своје стихове
Док су се згранути Печењевчани
Крстили левом и десном руком
Боже! Шта љубав учини од човека
И све прође као трен
Остадоше само сећања
После свега, жалим
Што нисам лудовао још више
Јер сада схватам
Живот пролази немилице
Иза нас остају само наше
Лудости из младости
Да није њих не бисмо
Имали чега да се сећамо
А живот без таквих сећања
Промашен је и празан
