Svetolik Stanković, pisac: „Između srpa, čekića i nakovnja“ – prikaz romana Jovana Dimitrijevića, pisca iz Grdelice

ИЗМЕЂУ СРПА, ЧЕКИЋА И НАКОВЊА. – Ових дана дошла ми је до руке једна по обиму мала, по значају велика књига, вредна читања. Ради се о ромну “Између српа, чекића и наковња“, Јована Димитријевића, писца из Грделице.
Још једна у низу књига о српским поделама и братоубилачкој навици од давнина, али испричана занимљивим језиком, а догађаји виђени из посебне визуре. У смутним временима, у којима нисмо оскудевали, најтрагичније судбине доживљавају обични људи, сељаци, радници, жене и старци. Југ Себије, Грделица са околином и Црна Травa, позорница су догађаја о којима писац пише доста вешто и истинито.

Нема у овом роману великих пуцњава, ни чувено ураааа! Нема четника-гибаничара, ни партизана-хероја. И једни и други су људи из народа, комшије, познаници, рођаци, кумови и пријатељи, подељени на различите стране, уверени у исправност својих идеја, спремних да у име њих чине злочине и једни другима завијају куће у црне барјаке. Има у овом кратком роману елемената из Шолоховљевог „Тихог Дона“, али и Ћосићевих „Деоба“, све испричано мирним тоном реалног приповедања, без крупних речи, парола и патоса којима су многи писци на ову тему били склони. И то је највећа вредност ове књиге коју топло препоручујем читаоцима. Да је људска похлепа за новцем, златом и драгоценостима једнако својствена свима, па и партизанима, аутор пише без зазора, описујући своје јунаке како се због тога међусобно убијају, да би приграбили што више драгоцености. Овако нешто, колико ми је познато, у романима о НОБ нико није писао, или се није усуђивао да пише истину. Има у овом роману много занимљивих детаља о људима и њиховим невољама кад се нађу у ковитлацу светског лудила рата и несрећа, а они би хтели смо да живе своје мирне животе, обрађују земљу и подижу чељад. Ни криви, ни дужни, мета су насилника и башибозука свих врста и војски, силом учесници крваве драме у којој нису ни сањали да ће учествовати. Тврда сељчка душа и мудрост, ипак, некако све претури преко главе и успе да претекне, да настави живот тамо где га је зло зауставило. То је инајважнија порука писца овог, још једном истичем, одличног романа. Честитам Јоване, настави, још ниси рекао све што имаш да речеш.
СВЕТОЛИК СТАНКОВИЋ, ЧЛАН УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ

СВЕТОЛИК СТАНКОВИЋ, ЧЛАН УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ