Sidonijin pogled. Iz recenzije Danila Kocića:
Posle brojnih prikaza i studija o Isidori Sekulić, „kraljici reči i apostolu samoće“ (Milan Kašanin), bilo je i hrabro i nimalo lako napisati ovu priču koja po svojim umetničkim vrednostima i novom književno-poetskom izrazu u mnogo čemu je nešto sasvim novo i originalno u našem stvaralaštvu i savremenoj književnosti. Zadatak je bio utoliko teži i izazovniji što je autor uveliko zapaženih dela Poslednja luka (2003), Zaludna molitva (2007), Glasovi i senke iz Dobre glave (2013) i Poslednje putovanje Josifa Miljina (2016) trebalo da zadovolji svoje visoko postavljene zahteve, pišući o životu i delu „najumnije Srpkinje posle carice Milice“. Trebalo je, naravno, potanko proučiti ne samo njeno stvaralaštvo, nego i književne kritike i studije najistaknutijih srpskih teoretičara. To je, dabome, od autora zahtevalo krajnje ozbiljan pristup i temeljnu prpremu, ali je sudeći po konačnom ishodu ove priče (koja je mnogo više od toga) uspeo u svojoj zamisli.
Roman o Isidori Sekulić “Sedonijin pogled” književnika Svetolika Stankovića na Sajmu knjiga
