Према званичним подацима, у Србији је запослено нешто више од 2,3 милиона радника, док око 1,6 милиона пензионера прима редовне пензије. То су бројке иза којих се крије социјална стварност коју држава систематски игнорише. Од укупног броја запослених, 577.000 радника прима нето плату до 65.000 динара, док око 500.000 пензионера преживљава са пензијом нижом од 30.000 динара. То нису статистички изузеци, већ масовна појава. Истовремено, више од милион грађана Србије живи у апсолутном сиромаштву – без довољно новца за редовну исхрану, грејање и основне животне потребе. У таквим условима, говор о „економској стабилности“ представља грубу обману јавности. Додатни апсурд лежи у чињеници да су цене хране и робе широке потрошње…