Оне вечери, кад је у Абердаревој жандарм ударио полицајца под капуљачом, Дачић је похвалио уздржаност жандармерије. Владар то није могао да слуша, изјава полицајног министра му се учинила сувише дефанзивном и меканом. Љутито је напустио министра и отишао негде. „Не могу више да слушам ово“, тако је рекао. Нашао је повређеног и објаснио му од кога је добио тако гадну рану испод ока. Ударио га је „бољшевички пленумаш“, коме се елитна полицијска постројба нашла на путу, рекао је. Сликао се са њим, показујући још невиђену гримасу. У таквој синтагми лажљивог диктатора – која нема значење нити лексичку поенту – сажета је суштина једне владавине: апсолутна лаж а њу ће одмах…