Слобода говора не подразумева: лупетање, лапрдање, олајавање, трачарење, нагваждање, тртљање, млаћење празне сламе, пресипање из шупљег у празно, кочијашко псовање, упадање саговорнику у реч, омаловажавање друкчијег мишења, мржња, исмевање и карикирање туђих светиња…слобода говора не сме бити “жив ми Тодор да се чује говор.“ Primer za ugled: Svetolik Stanković, diplomirani inženjer, pesnik, aforističar i prozaista… Слобода говора је мудро зборење, скромност и учтивост у говору, речи које ће се памтити дуго псле њихових изговарања, као код мудрих Хелена, до Канта, Хегела, Соловјова, Толстоја и Достојевског. Ко не уме ни прибилижно тако мудро да беседи, нека ћути. Из еколошких разлога, пре свега.