Титова комуникациона стратегија и политичка вештина најбоље се види у његова три наступа: на самом почетку његове каријере у време „Бомбашког процеса“ 1928, затим у наступима намењеним светској јавности 1955. и 1956, као и у начину на који се обратио јавности поводом студентских демонстрација 1968. године, када је једним неочекиваним телевизијским наступом смирио побуну. Редитељ Жика Павловић, критичар Титовог режима, у свом дневнику је тада написао: „Јосип Броз Тито је 9. јуна повукао један од својих најбриљантнијих политичких потеза: он је студентима дао за право. Резултат је био сјајан: деца су полудела од одушевљења, лажни мирис победе помутио им је разум, и она су, потпуно хипнотисана, похитала да се одазову…