Udruženje „Savap“: Nije patriotizam kada zakačiš zastavu na profil već kada baciš smeće u kontejner!

VLASOTINCE – Udruženje „Sevap“ nevladina, neprofitna organizacija osnovano je u Vlasotincu, gradiću o kome su mnogi putopisci i književnci pisali. Milan Rakić, srpski pesnik, književni i diplomata, zapisao je: ”Ja sam mislio da je Vlasotince selo, ili, ako ne to, a ono kakva mala jadna kasabica. Ali, kako sam se iznenadio kada sam ušao u varoš, koja je tako čista, bela, uljudna i uređena, kao da je 30 godina pod Srbijom, bila (radi se o opisu Vlasotinca 1880. godine). Ovde nema turskih zidova nego su kuće na ulici. Kuće su lepe i čiste; mnoge na dva boja, izgledaju kao kakve vile…”

Mi smo udruženje Sevap, osnovano u Vlasotincu за poboljšanja kvaliteta života ljudi. Trudimo se da na što bolji način unesemo razonodu u svakodnevni život ljudi u Vlasotincu organizovanjem raznoraznih aktivnosti, humanitarnih akcija, kao i ulepšavanjem svog grada na kreativne i zdrave načine. Bavimo se promovisanjem društveno odgovornih vrednosti, kulture i edukacije sa namerom stimulisanja proaktivnog delovanja ljudi u svojoj zajednici kako bismo išli u korak sa vremenom i zajedno napredovali – ističu Udružewu „Sevap“.

Počećemo dobrim delima za svoj grad, saopštavaju na zvaničnom sajtu. Dobra dela, na delu! Ciljeci: Unapređenje kvaliteta života građana, organizovanje humanitarnih akcija. prikupljanje humanitarne pomoći i njena podela. promovisanje omladinskih ideja, podsticanje građana na aktivno delovanje i učestvovanje u društvu i samostalno rešavanje problema, promovisanje kulture, sportske i akademske svesti, zaštita i poboljšanje životne sredine. međunarodna saradnja i mobilnost građana, edukacija i stručno usavršavanje mladih i drugih stručnjaka. jačanje kapaciteta organizacija koje se bave zaštitom životne sredine i razvoj ekološke svesti javnosti, kao i javno zalaganje za promenu navika u pogledu korišćenja i čuvanja prirodnih resursa uvođenjem koncepta održivog razvoja.

PROJEKAT „DRVO GENERACIJE“

Zapisujemo jednu od brojnih akcija: „U toku hladne subote za nama, uspešno smo sproveli projkat „Drvo generacije“. Zahvaljujući sklopljenoj saradnji sa organizacijama ORCA i Promeni.rs našim projektom pridružili smo se njihovom velikom projektu #TvojemestouSrbiji usmerenom na lokalni aktivizam i pored obale reke Vlasine posadili dvadeset sadnica crvenog hrasta. U toku rada na ovom projektu, potpisivanjem memoranduma ,sklopili smo uspešnu saradnju i sa loklanim školama, jer je osnovna ideja projekta sadržana u tome da se svake naredne godine škole, uz našu podršku, posadi drvo kao simbol jedne generacije. Projekat je usmeren na decu sa namerom da se generacijski neguje zdrav odnos prema životnoj sredni svesni da će ekološki problemi naše generacije biti preneti i čekati rešenje budućih generacija.

Kako je ovo prva godina da sporovodimo u delo ovaj projekat, odlučili smo da u njegovo ostvarivanje uključimo ustanove koje imaju društvenu odgovornost i udruženja koja su usmerena na zaštitu životne sredine kako bismo našim sugrađanima pokazali da je zaštita i očuvanje životne sredine društvena odgovornost svih nas. Ovo je naš treći projekat iz oblasti ekologije i on proizilazi iz našeg uverenja o važnosti podizanja ekološke svesti i promovisanja praktičnog delovanja kada je u pitanju zaštita prirode. cilj ove ackije je da dugoročno poveže građane Vlasotinca svih generacija i da postane tradicionalna  akcija koja će jednom godišnje okupiti građane Vlasotinca oko zajedničkog cilja očuvanja prirode Vlasotinca i tako stvoriti jednu novu zdravu naviku. U nizu drugih ustanova i udruženja koje smo pozvali da sa nama sarađuju, ostvarivanjem ovakvih projekata nadamo se da će u budućnosti zdrav odnos postati deo kulturne svesti Vlasotinčana, te smo zbog toga pozvali i predstavnike Kulturnog centra da nam se pridruže na ovom projektu. „Zahvaljujem se udruženju ,,Sevap” na pozivu za učestvovanje u projektu ,,Drvo generacije”. Jako mi je drago što sam danas ovde među mladim i ambicioznim ljudima koji se trude da poboljšaju kvalitet života u Vlasotincu. Nadam se da će nastaviti ovako sa svojim radom i trudom, a Kulturni centar Vlasotince će uvek biti otvoren za saradnju“, kaže Branislav Katić koji je u vreme pokretanje akciije bio direktor, a sada jedan od urednika ove značajne ustanove u Vlasotincu.

Deo pored Vlasine gde smo posadili drvored predstavlja jedno od najlepših mesta u našem gradu, te smo ovom akcijom hteli kako da ga dodatno ulepšamo tako i da ga dodatno ozelenimo, čuvajući tako netaknutom prirodu koja okružuje našu reku. Danas kada se ceo svet bori sa respiratornim virusom i opasnom zagađenošću naše planete i vazduha koji udišemo smatrali smo našom obavezom da pomognemo regeneraciju pluća majke prirode. Pored ovoga, važno je naglasimo da urbano zelenilo nam pomaže u borbi protiv zagađenja, smanjuje nivo buke u gradu i dom je za naše divlje komšije – ježeve, ptice, veverice i druge životinje. Ono takođe ima i ekonomske koristi i smanjuje energetske troškove rashlađivanja zgrada. Udruženje „Sevap Vlasotince“, pojašavaju na sajtu, zahvaljuje se svima koji su prepoznali naš rad i značaj ovakvih projekata za životnu sredinu pristali na saradju sa nama i pokazali svoju podršku i za buduće projekte iz oblasti ekologije.  Zato se nadamo da je ovo početak jedne divne tradiicje u Vlasotincu i da će buduće generacije imati priliku da uživaju u plodovima onoga što smo danas uradili. Nadamo se da ćete čuvajući naše novoposađene sadnice zajedno sa nama čuvati i našu životnu sredinu. Ko će, ako nećemo mi? Vaš Sevap.

Vlasotinački profesor književnosti Saša Stanković, autor poznate knjige o Vladi Iliću, prvom modernom gradonačelniku Beograda, podseća da je, na primer, Udruženje „Sevap“ u saradnji sa neformalnom grupom građana „Eko straža“ organizovalo veliku akciju čišćenja koja je sprovedena na pet lokacija u varoši i okolini, a odazvalo se dosta mladih, što posebno raduje, jer razvijanje svesti o zaštiti životne sredine kreće od najmlađeg uzrasta. “Količina smeća koju je donela poplava, poražavajuća je za sve nas. Upravo zbog toga, cilj ove akcije je održavanje i dugoročno očuvanje zdrave i čiste životne sredine kroz promovisanja proaktivnog angažovanja građana kako bi se podizala svest o ličnom doprinosu u zaštiti životne sredine“, veli Natalija Petrović u ime Udruženja „Sevap“. Građani su nosili ne samo maske i rukavicama, i to ne samo zbog propisanih epidemioloških mera, već da ne bi bilo zaraze zbog kontakata sa otpadom. Akciju je podržala opština Vlasotince donacijom, odnosno bezbeđivanjem maski, džakova i rukavica, a prevoz otpada sprovelo je JKP „Komunalac“. Udruženje „Sevap“ iz Vlasotinca organizovalo je pre dve godine prvu likovnu radionicu „Slikaj i cirkaj“ u bašti restorana „Vruć vetar“. Vlasotinčani svih uzrasta imali su priliku da budu kreativni, tokom dva sata slikanja za amatere, pod instrukcijom Aleksandre Conić iz Subotice. „Mnogo nam je bilo lepo! Imali smo petnaest učesnika, a verovatno će biti novih radionica“, pojašnjava Jovana Petković iz  Udruženja „Sevap“. Treba se prisetiti da su prošle godine Narodna biblioteka „Desanka Maksimović“ i Udruženje “Sevap” obeležili Svetski dan poezije objavljivanjem video-zapisa u kojem je predstavljeno deset mladih pesnika iz Vlasotinca. Urađen je i prvi snimak Jutjub kanala vlasotinačke biblioteke, koji je kamerom zabeležio Zoran Stojičić. U uvodnom delu je direktor Srba Takić objasnio da je obeležavanje Svetskog dana poezije tradicija ove ustanove, a zbog korone odlučili su da to ove godine bude onlajn. U ime Udruženja “Sevap” obratila se Jovana Petković koja je govorila o značaju poezije u savremenom svetu. Na snimku sedam devojaka i tri mladića kazuju autorsku poeziju, koja svojim kvalitetom prevazilazi zavičajne okvire. Reč je o gimnazijalcima i studentima koji objašnjavaju kad su počeli da pišu, zašto vole poeziju i koje ih teme inspirišu. Oni se razlikuju po tome što će biti lekari, profesori, novinari i ko zna šta još, ali ih povezuje lepo izražavanje i ljubav prema pesmi. Nove pesničke nade su: Nenad Kostić, Marija Stojanović, Milica Mitić, Saška Janković, Dejan Aleksić, Katarina Gavrilović, Petra Dimanić, Jovana Janković, Nikola Momčilović i Ljubinka Cekić

KRATKA ISTORIJA GRADA NA OBALAMA REKE VLASINE

„Gledaj šta reka hoće, ne idi nikada rešenjima protiv nje, ako ne želiš skupo da platiš. Ovo su reči profesora Milana Nešića, koji je projektovao kej i prelivnu branu. Reči kojih Vlasotinčani uvek treba da se sećaju. Prelivne brane više nema, ali kej je ostao kao najveći dar profesora Nešića (Soko Banja, 1886 – Beograd, 28. decembar 1970), hidro-inženjera i gradonačelnika Beograda. Kej danas nosi ime Nešićev kej, a na samom početku nalazi se Nešićeva spomen bista koja je postavljena 2012. godine, na inicijativu udruženja “Loza” I Udruženja Vlasotinčana u Beogradu “Vlada Ilić”.

Kako ističe inženjer Slobodan Ćukalović, u Vlasotincu je 1. maja 1912. godine, neposredno pre početka balkanskih ratova, osnovano „Društvo za uređenje i ulepšavanje Vlasotinca“ O aktivnostima društva od osnivanja 1912. do prestanka rada 1947. godine nema puno podataka, jer je arhiva često seljena. Cilj ovog društva, između ostalog, bio je da se svim zakonskim sredstvima i svim svojim silama radi na zdravstvenom, moralnom i estetskom boljitku i unapređenju svog mesta, da se u svim ulicama zasade drvoredi i radi na prosvećivanju domaćica. Kraj rata društvo je dočekalo bez mnogih članova, a i nova vlast je imala novi, izmenjeni sistem vrednosti i društvo je završilo svoj tridesetpetogodišnji vizionarski rad.

Inače, na sedamnaestom kilometru istočno od Leskovca, gde reka Vlasina napušta obronke Čemernika i prelazi u plodno leskovačko polje, smeštena je varoš Vlasotince. Istraživanja su potvrdila da je to područje bilo nastanjeno još pre rimskog doba, a današnje stanovništvo je doseljeničko, pa su najstariji rodovi došli tokom druge polovine 18. veka iz raznih krajeva (Vlasina, Zaplanje, Kosovo, Znepolje, Stari Vlah, Crna Gora, Makedonija..). Po turskim izvorima 1516. godine bilo je kulturno i poljoprivredno sedište. Naselje se pominje pod turskim nazivom „Vlašotinac“ i u sastavu je Sofijskog sandžaka. U šesnaestom veku ima oko 600 stanovnika i 66 kuća,1879. godine u Vlasotincu je bilo 519 kuća i oko 2626 stanovnika. Po zakonu od 14. maja 1878. godine pripadalo je Vlasinskom srezu. Godine 1879. je umesto Vlasinskog obrazovan Vlasotinački srez. Za varošicu je proglašeno 1878. godine.

Vlasotinčani su bili čuveni po tome da su pružali veliki otpor Turcima. Tako u Vlasotincu nije sagrađena ni jedna džamija. Vlasotinčani se protiv Turaka dižu prvi put 1809. godine, a poslednji put 1877. Pre nego što su srpske snage pri proterivanju Turaka došle u Vlasotince, varoš je bila slobodna. Vlasotinački „tojagaši“ su već unapred izdejstvovali bekstvo Turaka. Željni da se hvate „evropskog“ šešira umesto turske kape, meštani su čak i odbijali da piju turski čaj sa obrazloženjem da čaj čovek pije samo kad je bolestan. Posle oslobođenja od Turaka mnogi Vlasotinčani šalju svoju decu na školovanje u evropske zemlje. Po povratku sa školovanja mladi ljudi su u Vlasotince donosili napredne ideje. Izgradnja železničke pruge Leskovac-Vranje 1886. donela je povremenu stagnaciju u razvoju Vlasotinca. To dovodi do jačanja Grdelice i Predejana kao lokalnih trgovačkih centara. Vlasotinčani se okreću vinogradarstvu kao izlazu iz zaostajanja. Razvoj tekstilne industrije počinje posle 1890. godine. Velika potražnja za gajtanom navela je trgovce da izgrade gajtanare na Vlasini i njenim pritokama. Prvi mlin izgrađen je 1895. godine u Vlasotincu, a 1912. je u mlin ugrađen generator od 20 kW. Time je Vlasotince dobilo prvo električno osvetljenje. VLASOTINCE – Na 17 kilometara istočno od Leskovca, gde reka Vlasina napušta obronke Čemernika i prelazi u plodno Leskovačko polje, smeštena je varoš Vlasotince. Istraživanja su potvrdila da je to područje bilo nastanjeno još pre rimskog doba, a današnje stanovništvo je doseljeničko, pa su najstariji rodovi došli tokom druge polovine 18. veka iz raznih krajeva (Vlasina, Zaplanje, Kosovo, Znepolje, Stari Vlah, Crna Gora, Makedonija..).

Vlasotinčani su bili čuveni po tome da su pružali veliki otpor Turcima. Tako u Vlasotincu nije sagrađena nijedna džamija. Vlasotinčani se protiv Turaka dižu prvi put 1809. godine, a poslednji 1877. Pre nego što su srpske snage pri proterivanju Turaka došle u Vlasotince, varoš je bila slobodna. Vlasotinački „tojagaši“ su već unapred izdejstvovali bekstvo Turaka. Željni da se hvate „evropskog“ šešira umesto turske kape, meštani su čak i odbijali da piju turski čaj sa obrazloženjem da čaj čovek pije samo kad je bolestan. Posle oslobođenja od Turaka mnogi Vlasotinčani šalju svoju decu na školovanje u evropske zemlje. Po povratku sa školovanja mladi ljudi su u Vlasotince donosili napredne ideje. Vlasotinčani se okreću vinogradarstvu kao izlazu iz zaostajanja. Razvoj tekstilne industrije počinje posle 1890. godine. Velika potražnja za gajtanom navela je trgovce da izgrade gajtanare na Vlasini i njenim pritokama. Prvi mlin izgrađen je 1895. godine u Vlasotincu, a 1912. je u mlin ugrađen generator od 20 kW. Time je Vlasotince dobilo prvo električno osvetljenje.