Изјашњење јавног сервиса, у коме нема потписа генералног директора РТС-а Драгана Бујошевића, осим манипулације цифрама и скоро комичне мистификације продуцентског посла не садржи ни један доказ ни информацију корисну јавности, а још апсурднијим га чини то што је РТС ово своје писаније прогласио тајном, иако га је послао једном медију да га објави. Тако је изјашњење РТС-а послато Пиштаљци на објављивање остало тајна чак и за председника Управног одбора Бранислава Кланшчека, иако се већи део изјашњења на 60 страна бави управо његовим изјавама и обрачуном са њим, а не документима које је објавила Пиштаљка.
Да комични тренутак око изјашњења буде што комплетнији потрудила се и служба за односе са јавношћу РТС-а. Наиме, преплашена женска особа која је Пиштаљку позвала да би најавила слање „тајног“ изјашњења упорно је одбијала да се представи уредницима Пиштаљке, уз изговор да „није битно ко зове“ па је Пиштаљка, поготово кад је прочитала текст, била у недоумици да ли је у питању нека шала. Међутим, шефица службе за односе с јавношћу РТС-а Душка Вучинић убрзо је развејала и последњи трачак наде потврдивши да је то ипак изјашњење РТС-а.
Иако вам нећемо ускратити уживање да се забавите читањем „тајног“ изјашњења, позабавићемо се само оним деловима овог дописа која откривају како се руководство РТС-а и део запослених у њему односи према јавном интересу, јавном новцу и онима који плаћају таксу без које јавног сервиса не би ни било.
У изјашњењу пре свега нема ни слова објашњења зашто РТС до данас, читавих месец дана од како је Пиштаљка објавила до тада скривана документа о пословању јавног медијског сервиса, својим гледаоцима није саопштио ову информацију која се налази у свим ударним вестима, која је изазвала бурне реакције јавности и довела до истраге надлежних органа. Уместо информације о којој бруји цела земља, РТС је објавио само пар реакција приватних продукција са којима ради и које су предмет истраге.
У изјашњењу се, дакле, не могу наћи ни прорачуни који су наводно били основ за ангажман спољних продукција, ни информације о пословању РТС-а, ни уговори које РТС склапа а које су прогласили пословним тајнама мимо свих закона, нема никаквих докумената ни доказа. Само пар табела у „Ворду“, са паушалним цифрама за које се не зна ни ко их је правио, ни на основу чега, а које за ову прилику треба да одглуме прорачуне на које се позива РТС, а који, према тврдњама директорке продукције Биљане Царевић из записника са девете седнице Управног одбора, никада нису рађени нити их је ико икада тражио.
На шездесет страница препуних дисквалификација, увреда и неоснованих оптужби, руководство јавног сервиса углавном за све своје неуспехе криви већи део од 3.000 запослених и ангажованих у РТС-у, које проглашавају неспособнима и ауторски некреативнима.
Колективни уговори и радна права запослених, према тврдњама руководилаца РТС-а, омогућавају некреативним и неспособним радницима РТС-а да испоље и своју лењост, јер они неће да раде ни минут више од осам сати и прекидају рад када се снимају неке важне сцене, како стоји у објашњењу. Тај проблем, кажу, приватне продукције немају јер се код њих ради 16 сати дневно без престанка, нико се не жали, па чак ни радници РТС-а које те продукције, у недостатку сопствених запослених, ангажују.
С друге стране, све оне који се усуде да питају како то да РТС са 3.000 људи, најбољом техником и најбољим студијима у земљи, није у стању да направи оно што могу приватне продукције, неке и у власништву запослених на РТС-у, које немају ништа од тога, дакле ни запослене, ни технику, ни студије, и које све то што немају понекад изнајмљују управо од РТС-а, руководиоци РТС-а оптужују да су незналице, да немају појма шта је претпродукција и постпродукција и да не разумеју оно што пар стручњака у РТС-у једино, изгледа, разуме. У најмању руку такви су злонамерни, оптужују шефови РТС-а.
Да подсетимо, Пиштаљка је пре месец дана објавила документацију коју је усвојио Управни одбор РТС-а и записник са њихове седнице из јуна прошле године, које је руководство РТС-а покушало да сакрије. Подаци које смо објавили односе се на распоређивање новца који грађани Србије плаћају путем таксе, а не на зараде појединаца. Јавни је интерес да се зна на који начин се троши новац грађана, и он је претежнији од интереса приватних продукција које желе да сакрију своје пословање и интереса појединаца који крију своје зараде. Иако у свом тексту Пиштаљка није коментарисала податке из документације и својим читаоцима је само дала додатне информације о приватним продукцијским кућама и њиховим власницима, што су званични подаци из јавних регистара, поједини актери су нас оптуживали да смо изнели неистине иако је документ који смо објавили потврђено аутентичан а цифре које се у њему помињу нису цифре Пиштаљке, већ РТС-а.
Када би неко тврдио да планирани и извршени буџети које је усвојио управни одбор нису тачни, то би значило да је неко починио озбиљно кривично дело фалсификујући извештаје и буџете које усваја УО, и тај који би то тврдио би се квалификовао за сведока тужилаштва у истрази која се води у РТС-у.
Међутим, упркос буци коју стварају појединци актери овог великог случаја, нико од њих не демантује ништа. Па ни финансијска директорка РТС-а Драгана Јанковић која је у свом изјашњењу управо потврдила аутентичност докумената које је Пиштаљка објавила.
„Табеле буџета које су објављене представљају планирана финансијска средства у БРУТО износу, тј. нето износ плаћања увећан за износ ПДВ-а”, наводи се у изјашњењу Програмске јединице Финансије и комерцијала.
Она даље објашњава да су емисије које РТС самостално производи скупље него што је то наведено у табелама из РТС-ових докумената које је Пиштаљка објавила, јер су, како каже, ту приказани само примарни трошкови (пр. Слагалица – наградни фонд квиза, гардероба, корекције сценографије, хемијско чишћење), али не и секундарни (кран, студио, плате запослених и др.). Преко чињенице да оно што спада у секундарне трошкове, попут студија, плата запослених и технике, РТС не мора да набавља као што то морају приватне продукције које те капацитетет немају, она прелази без објашњења. И директорка финансија, баш као и остали који су позвани на изјашњавање, прибегавају манипулацији у којој поистовећују укупну новчану вредност једне емисије када би се набављало све што се користи за њену израду од почетка до краја, као да РТС не поседује ништа своје, и то се меша са стварним додатним трошковима те емисије у тој години.
Наиме, секундарне трошкове у које спадају, студио који РТС поседује и не мора да изнајмљује, техника коју такође поседује и не мора додатно да плаћа, па и плате ангажованих на емисији, које РТС плаћа радили они ту емисију или не, дакле све то заједно са примарним трошковима, представља укупну вредност те емисије. Али оно што је за РТС трошак по свакој емисији јесу само ти примарни трошкови, и они су, како се види, далеко мањи него што би износио трошак неке спољне продукције која мора да плати и студио и технику и запослене, а и текуће трошкове.
Ова манипулација се у целом изјашњењу користи као доказ за тврдњу да је у продукцији РТС-а све скупље него у спољној приватној продукцији, па иако такви прорачуни никада нису рађени, неко се сетио да их преточи у табеле које би требало да одиграју улогу непостојећих прорачуна, а у којима се, позивајући се на тарифник РТС-а који није доступан на увид јавности, на пример, сабирају дневнице од 24 евра по дану за запослене који већ примају плату. Слично је и са техником, која се у поменутим табелама тарифира као да се изнајмљује према поменутом тарифнику иако ту технику РТС већ поседује. Онда се све те ставке саберу и прикажу као прорачун који треба да докаже да је РТС-ова продукција скупља од приватних. Обавезно се напомене да су цене узете према тржишној вредности, као да приватне продукције раде по некој другој. Иако су табеле које стоје у изјашњењу потпуно нерелевантне и нису никакав прорачун нити поређење трошкова, из њих се може сазнати да би РТС за снимање квиза „Стигни ме ако знаш“ буџетирао и психолога са 4.500 евра.
Од директорке финансија смо сазнали и да серију „Пупин” продуцира продукција „Атена” у власништву уреднице „Шаренице” Анете Ивановић, а не њена друга фирма „Блу батерфлај”, како се наводи у Плану пословања јавног сервиса за 2023. годину. У изјашњењу се наводи да је „Блу батерфлај” – чији су рачуни иначе у блокади за више од 77 милиона динара према регистру Народне банке Србије – у документима РТС-а као продуцент „Пупина“ поменут „техничком грешком“ , иако се ова фирма у блокади као продуцент ове серије наводи и на званичном налогу серије на Инстаграму, као и у интервјуима са Анетом Ивановић.
Из Програмске јединице за финансије наводе и да је, према последњем извештају независног ревизора за 2021. годину, РТС пословао са губитком од 239 милиона динара.
У изјашњењу РТС-а које је достављено Пиштаљци, огласила се и директорка Продукције Биљана Царевић, чија се изјава налази и у записнику са седнице УО који је Пиштаљка објавила. Царевић је тада изјавила да „РТС апсолутно поседује инфраструктуру за реализацију свих наведених пројеката“, као и да „од ПЈ Продукција није захтевано да уради анализе исплативости или пројекцију трошкова за поменуте пројекте“.
Међутим, сада се директорка Царевић, чини се, у изјашњењу ограђује од своје претходне изјаве па наводи да је потребно појашњење о кадровским капацитетима „у циљу потпуног и правилног разумевања” и изјављује да број стално запослених у Програмској јединици Продукција износи 671 запослени и 133 хонорарно ангажована те да постоји дефицит у њиховом броју, али и у квалитету њихових креативних способности.
„У појединим групацијама ПЈ Продукције, у којој су извршиоци чији допринос се третира као ауторско дело, међу запосленима постоји дефицит и у њиховом броју, и у квалитету креативних способности. Уз дефицитаран број креативних људи у програмским целинама, то су разлози због којих се програмске потребе задовољавају обезбеђивањем програмских садржаја кроз спољне и независне продукције, што је модел присутан и у осталим европским јавним сервисима”, наводи Царевић.
Један од комичнијих делова, макар према интерном гласању у редакцији Пиштаљке, јесте изјашњење директора програма Владана Чкркића. И он потврђује наводе Пиштаљке а онда детаљно описује како су „колегинице из финансија“ успеле да, како каже, „реконструишу“ цифру која се налази у табелама планираних буџета за серију „Радио Милева” за ову и прошлу годину које је Управни одбор усвојио, а Пиштаљка објавила, као да се први пут сусрећу са цифром коју су, ваљда, сами прорачунали.
Тако директор Чкркић каже: „Колегинице из Финансија су успеле да реконструишу износ од 4.630.764 евра који је Пиштаљка навела.
Како оне кажу, сабирани су следећи износи:
Остатак плаћања 4. циклуса (20 епизода, чија уговорена нето цена по епизоди износи 59.492,50 евра), на терет 2022. године (509.820 бруто евра)
+ 30 епизода 5. циклуса (уговорена нето цена по епизоди износи 55.487,64 евра)
‒ планирано је 1.980.000 евра у бруто износу на терет плаћања у 2022. години
+ планирана вредност за 6. циклус од 25 епизода (2.140.944 бруто евра) на терет плаћања у 2023. години.
Колегинице су пронашле да су у питању укупно 62 епизоде серије „Радио Милева“.
Нето износ овако сабраних сума износи 3.858.970 евра, што подељено на 62 епизоде чини 62.241 евро по епизоди“.
У изјашњењу Чкркића потврђују се и подаци из тајних докумената и за друге серије, попут „Лако је Ралету”, чију су другу сезону одобрили и за њу издвојили новац у овој години упркос лошим реакцијама јавности и критике. Чкркић, додуше, спочитава Пиштаљци што није навела број епизода иако Пиштаљка тај податак и не поседује. Ова примедба може да се тумачи једино као покушај Чкркића да се недостатак квалитета у споменутој серији правда квантитетом.
Чкркић наводи и да фирма „Фајерфлај” у власништву Игора Жежеља, власника „Адрија медија групе” и Иване Миковић, бивше заменице генералног директора РТС-а Драгана Бујошевића, ове године први пут за јавни сервис ради серију – „Рецепт за љубав”. Међутим, оно што није рекао је да је „Фајерфлај“ извршни продуцент серија „Тајкун” и „Пад”, које се наводе у њиховом програму за 2023. годину где се „Фајерфлај“ наводи као извршни продуцент, а да лиценцу за те серије има „Телеком”. Пиштаљка је писала да је за ове три серије за ову годину укупно издвојено 2.388.660 евра.
За серију „Свето краљевство” Чкркић наводи да наведени износ из документа који је усвојио УО а објавила Пиштаљка, 1.399.800 евра за ову и прошлу годину није тачан, не наводећи притом тачан износ, нити како је могуће да сума коју је усвојио УО не одговара истини.
Највећи део изјашњења главног и одговорног уредника Културно-уметничког програма Владимира Кецмановића и његове заменица Марије Берете представља објашњење о продуцирању серије „Пупин”. Пиштаљка је објавила текст „Фирми своје уреднице која нема ниједног запосленог РТС даје милион и по евра за серију” у коме се наводи да продукција „Атена” у власништву уреднице „Шаренице” Анете Ивановић, некадашње сараднице Срђана Шапера, којој је УО у јуну прошле године одобрио продуцирање серије „Пупин”, нема ниједног запосленог.
Анета Ивановић, уредница једне од најгледанијих емисија јавног сервиса, није запослена на РТС-у, већ је на месту уредника ангажована споља, иако је Ивановић раније изјавила да јавни сервис у потпуности самостално продуцира ову емисију.
Једно од главних оправдања за ангажовање спољних продукција јесте компликована процедура јавних набавки, али се из следећих реченица види да они који потежу тај аргумент не познају довољно закон који им служи као изговор. „По Закону би у РТС-у за све што је потребно да се набави и купи за серију (сценографија, реквизите, костими, шминка, материјал за специјалне ефекте и сл.) морао да се распише тендер. Ако нам је за неку сцену потребан букет цвећа и три кромпира, не можемо их купити док не прођу кроз тендерску набавку”, наводи се у изјашњењу уредника и заменика уредника Културно-уметничког програма.
Они који се баве продукцијом и уређивањем програма требало би да знају да се тендери не расписују за набавке мање од милион динара, па ни за много више од три кромпира и букета цвећа.
Аутори овог дела изјашњења објаснили су нам још и да је ангажовање спољних продукција ефикасан начин да јавни сервис, који живи од таксе разрезане грађанима Србије, избегне плаћање пореза. „А ту је и питање плаћања пореза на ауторске, извођачке уговоре и уговоре о делу који се склапају са свим члановима производне екипе који нису аутори или извођачи. Нпр. организаторима, специјалистима сцене, асистентима камере, декоратерима, физичким радницима, који су јако високи (од 43% до 70%) и које РТС као јавни сервис мора да плаћа, а извршне продукције не морају. Као што сам претходно навео, извршне продукције ангажују чланове екипе преко предузетничких агенција у којима порез у паушалном месечном износу плаћају сами предузетници, а не извршне продукције. Ангажовање извршних продукција је јефтиније, практичније и брзо се добија крајњи продукт”, наводи Културно-уметнички програм у изјашњењу.
Ни они не демантују цифре из документа Пиштаљке, али, можда и случајно, мешају планиране и потрошене износе.
Главна и одговорна уредница Забавног програма Оливера Ковачевић своје излагање започиње оштром критиком Пиштаљке јер је објавила скривани записник и тиме, каже, нарушила углед РТС-а.
„Портал „Пиштаљка“ је изнео податке о пословању РТС-а с очигледном намером да злоупотребом борбе против корупције уруши углед ове телевизије. Подаци који су изнети углавном су полуистине истргнуте из контекста, с мешавином злонамерности и нестручности”, наводи Ковачевић.
После сваљивања кривице за урушавање угледа РТС-а на Пиштаљку, Ковачевић је прешла на оптуживање запослених у РТС-у за ангажовање спољних продукција, јер РТС, оцењује, нема довољно квалификованих људи међу оних 3.000 запослених, од којих је у Забавној редакцији запослено њих 19.
„Истина је да РТС може реализовати скоро сваку од тих емисија, чак и најкомпликованије пројекте, али не може све да их уради и не може да их ради све у исто време. Најчешћи разлог за то је недостатак квалификованих људи за тај обим послова”, наводи уредница Забавног програма.
Сличан разлог наводи Ковачевић и за ангажовање водитеља јавног сервиса од стране спољних продукција. „Спољне продукције водитеље могу ангажовати на тржишту, што је редак случај јер су добри водитељи већ заштитна лица других телевизија или су тамо запослени. Други начин ангажовања водитеља је из редова глумаца. Глумци, осим неких изузетака, нису обучени за водитељски посао и њихова се цена у последње 3-4 године кретала од 1.000 до 2.500 евра по емисији за пројекте као што су квизови или шоу-програми. У таквој ситуацији спољна продукција жели да ангажује неко лице с РТС-а”, наводи се у изјашњењу уреднице Ковачевић.
Ковачевић даље објашњава да таква пракса траје годинама и да је није започело садашње руководство РТС-а.
Управо је Пиштаљка у својим текстовима указивала на сличност са извештајем Верице Бараћ и цитирала извештај Владиног Савета за борбу против корупције из 2011. године када је указивано на потенцијалне сукобе интереса са одређеним фирмама, али такву праксу ни садашње руководство није прекинуло.
У недостатку ствари које би демантовала, Ковачевић посеже и за информацијама које Пиштаљка није ни објавила, па тако демантује да је Јован Мемедовић власник продукције „Монте видео”, иако Пиштаљка у свом тексту Мемедовића помиње само као водитеља емисија „Сасвим природно” и „Потера”. Ковачевић у свом изјашњењу такође наводи да је Пиштаљка тенденциозно навела и да је Милан Поповић, иначе запослен у РТС-у, аутор емисије „Моја дедовина” коју продуцира фирма „Сербика медија”. Да је Поповић аутор емисије је чињеница и та информација се налази на шпици ове емисије.
Забринутост за реакције спољних продукција коју у свом изјашњењу испољава РТС можда произилази и из чињенице да се јавни сервис у уговорима са приватним продукцијама обавезао на чување пословне тајне, иако као корисник јавног новца то не би смео. Међутим, сада их приватне продукције оптужују за цурење информација и траже одговор на питање како су те информације доспеле у јавност.
„Директор спољне продукције „Топ манифест“ изразио је протест РТС-у јер је прекршен Члан 11 уговора који гарантује тајност и поверљивост”, каже Ковачевић која изгледа не схвата да је потписивање таквих уговора у супротности са јавним интересом, па и законом.
У изјашњењу редакције Забавног програма открива се и да РТС неке спољне продукције представља као независне, иако оне то нису, па тако за емисију „Моја дедовина” наводи да је изабрана на конкурсу за независне продукције 2021. године и поред тога што на њиховом сајту за ту годину такав конкурс не постоји. У наставку се наводи и да је РТС изабрао Поповића за водитеља те емисије и да РТС активно учествује у одабиру њених локација, тема и садржаја, што не би требало да буде случај са независним продукцијама које раде по систему „кључ у руке“ као што је то продукција „САТ“, на пример. Кад помињемо продукцију емисије „САТ“, занимљиво да су и они позвани да се изјасне, иако њих нико није помињао, а поготово не Пиштаљка.
Како би поткрепили своје тврдње да би поједине емисије биле скупље у продукцији јавног сервиса него у спољној продукцији, из Забавне редакције наводе и цене изнајмљивања технике коју РТС већ поседује.
Тако за квизове „Стигни ме ако знаш” и „Ја волим Србију” рачунају чак и трошак за водитеље, директоре, организаторе, костимографе и друге, који би према тарифнику РТС-а износили по 24 евра по дану иако, за разлику од спољних продукција које те људе морају да ангажују, РТС те људе већ плаћа јер су запослени на јавном сервису и за свој посао добијају плате.
Ове рачунице крију бројне занимљивости и табеле које је тешко препричати, те препоручујемо читаоцима да их пажљиво погледају на странама 29-47.
И изјашњење у вези са емисијом „Сасвим природно“ Јована Мемедовића спада у оне забавније, а на тренутке нас је навело на сумњу да је се неко нашалио са својим шефовима и да је целој ствари са изјашњењем пришао са дозом ироније. У детаљном опису шта је све потребно да се сними емисија „Сасвим природно“, објашњава се зашто би емисије које раде „специјализоване“ екипе приватне продукције биле много скупље да их ради РТС у својој продукцији а као илустрацију наводи се ситуација са снимања на Тари.
„Примера ради, приликом снимања емисије о медведима на Тари, екипа је 9 дана чекала да се медвед појави на одређеној локацији. Временски услови, непогоде, кише и слично отежавају рад на терену и повећавају трошкове емисије”, пише у изјашњењу. Јован Мемедовић је раније на друштвеним мрежама рекао да РТС за емисију „Сасвим природно“ не даје ништа осим „три минута рекламног простора“ које продукција продаје спонзорима.
Иако изјашњење шефова РТС-а није допринело бољем информисању грађана Србије како се и на шта троши њихов новац, захваљујући уредници Забавног програма Оливери Ковачевић која је у свом делу наводила цене емисија на Хрватској телевизији, они данас знају како се троши новац грађана – али Хрватске.
Посебно спорно извештавање Пиштаљке је, сматра Ковачевић, о емисији „Један добар дан“ за коју се већ четири године издваја новац а које нема до данас. На страни 23. тајног саопштења за јавност РТС можете детаљно прочитати потресну исповест Оливере Ковачевић, како је годинама припремана емисија које нема, како су с муком смишљали рубрике, тражили адекватан студио, формирали новинарске и водитељске тимове, узимали људе из других редакција, тражили младе новинаре, трошили само нужно, оно што нису потрошили преусмеравали на друге линије, додуше без објашњења на које, како, и где су сад те паре. Онда је, шмрц, наишла корона, срушила све чему су се радовали, онда се испоставило и да онај студио што су реновирали није адекватан, па су тражили други, па никако да нађу одговарајући студио, велики проблеми су се испречили, али новац нису трошили и новац је, каже Ковачевић, ту, у РТС-у. Или је преусмерен на друге емисије или је у буџету РТС-а, објашњава Ковачевић стручно. Не зна тачно где, али зна да га нико није ставио у приватне џепове. Коме би, наопако, то пало на памет!
Ковачевић своје излагање завршава тврдњом да „наводи портала „Пиштаљка“ и председника Управног одбора РТС-а нису у функцији откривања било какве истине, корупције и незаконитости, нити скретања пажње грађанима како се њихов новац ненаменски троши, већ су демонстрација на првом месту нестручности и незнања, а онда злонамерности и, смем рећи, личног анимозитета, у оба случаја, кад је у питању уредница овог програма”, слови финале изглагања уреднице Ковачевић.
„Срамотом за новинарство“, назвао нас је и један од најскупљих дописника РТС-а Владимир Банић, који, како истиче у свом изјашњењу, покрива Словенију и цео свет и који је у прошлој години имао осам (и бројем 8) извештаја и укључења у програм РТС-а и 23 „продужене приче“, а кога ће грађани Србије ове године платити 60.000 евра (44.211 евра бруто плус трошкови, како стоји у документима РТС-а). Свесно погрешно презентујући податке, Банић је оптужио Пиштаљку да објављује неистине, зато што смо пренели из документа РТС-а да поред 60.000 евра за дописништво у Љубљани, РТС плаћа и 587.900 евра Банићев документарни серијал „Фантастична планета“ рађен у продукцији његове фирме „Соул филмс“.
„За серијал „Фантастична планета“ је мојој продукцији ‘Соул Филмс’ за израду 21 педесетоминутне епизоде одобрено 430.000 евра и 10 месеци касније анексом, због скока цена на светском нивоу услед поскупљења нафте и инфлације, још 50.000 евра ‒ што је укупно 480.000 евра. Дакле, не 587 900, као што је наведено”, наводи Банић.
Међутим, Банић, што му не служи на част, изоставља да каже да су износи које он помиње нето износи, а цифра која се наводи у документу РТС-а, и коју Пиштаљка наводи, бруто износ, дакле нето плус ПДВ, односно колико грађане то кошта.
Уговор са Банићевом фирмом у који је Пиштаљка имала увид потврђује податке из документа који је Пиштаљка објавила јер је цифра којом Банић барата и манипулише у нето износу и није комплетна јер не садржи ПДВ који мора да се плати и РТС га плаћа новцем грађана.
Нећемо се бавити свим појединостима из Банићевог изјашњења али ћемо цитирати један део који јасно осликава размере неодговорности људи који троше јавни новац. Банић каже: „Као дописник из Словеније, сам обављам више делатности и тако мењам неколико радника. Поред тога што радим новинарски посао, ја и снимам, монтирам, возим и обезбеђујем линк са места са којих се укључујем. За све то користим сопствену опрему: камере, бубице, светла, стативе, телефон за линк и возим сопствени аутомобил. Опрема кошта преко 10.000 евра, а аутомобил три пута више. То не наплаћујем посебно РТС-у. Радим као дописник из Словеније, али уз договор да тамо где РТС нема дописништва, покривам цео свет.”
Пиштаљка се, као што смо више пута поновили, није бавила приватним зарадама појединаца на РТС-у, већ трошењем јавног новца па то колико је Банић зарадио није тема Пиштаљке, али јесте колико Банић, или неко други, кошта оне који плаћају претплату. Чињеница да се Банић и појединци са РТС-а баве само тиме колико су зарадили јасно говори о томе са колико одговорности се односе према чињеници да су плаћени јавним новцем. Сматрамо да изостављање информације да је реч о нето износима на које се плаћа порез није ствар незнања чак ни код Банића, а уколико јесте, онда утолико горе по РТС и грађане Србије који га плаћају.
Уместо закључка цитираћемо део из изјашњења РТС-а у коме нас непотписани аутори ове куће поучавају: „Пиштаљка не би требало да буде ни тараба, односно, зид неке зграде по којима може да се шара шта год неком падне на памет. Такође, она није ни таблоид који ствар решава слањем поруке типа: Да ли можете да коментаришете наводе овог или оног човека? Обавеза Пиштаљке је да све податке које јој било ко достави озбиљно проучи и испита пре него што их објави.“
Ове непотписане реченице, ипак, уливају оптимизам да има наде за РТС. Сада макар знамо да знају шта је новинарски посао.
