Позориштанце „Пуж“ је, у оквиру пројекта „Ниједно дете није далеко“, који финансира Министарство културе, у два термина извело дечју позоришну представу „Бранков урнебес“, у којој играју Бранко Милићевић, Злата Нуманагић, Зоран Милетић, Предраг Филиповић и Боривоје Јовановић.
Бранко Коцкица је у својој осмој деценији први пут наступио пред власотиначком најмлађом публиком коју је забављао, засмејавао и анимирао као што је то некада радио у култној серији за децу „Коцка, коцка коцкица“.
Раме уз раме са њим на сцени је била и Злата Нуманагић у улози његове тетка Мице.
У овој занимљивој причи Бранко је заборавио све што је учио у школи, па његова тетка Мица покушава да га подсети. Бранко се противи томе јер га занима само спорт. Хоће да буде боксер, али на крају попусти, научи све задатке и од тетка Мице добија на поклон нове боксерске рукавице.
„Наше гостовање у Власотинцу део је пројекта Министарства културе у оквиру кога смо наступали у Лозници, Крушевцу, Трстенику и Ковачици са представом „Комшиница Јуца и Ромео“. За власотиначке клинце смо изабрали представу „Бранков урнебес“ што се показало као пун погодак. Са директорком Културног центра Мајом Марковић брзо и лако смо се договорили око представе и термина њеног извођења. Овим гостовањем завршавамо нашу турнеју и већ почињемо са припремом новогодишње представе „Чаробна јелка“. Покушаћемо и наредне године да урадимо сличан пројекат јер је то важно за децентрализацију културе, за стварање могућности да сва деца одрастају лепо, да код њих изграђујемо љубав према позоришту и позоришну културу“, каже директор позориштанцета „Пуж“, Ђоко Булајић.
Врата овог театра широм су отворена за децу и одрасле.
„Ми смо заправо породично позориште што је у складу са нашим слоганом „Представе искључиво за децу и одрасле“. Наш циљ је да на представе дођу родитељи са децом, да се друже, да заједно одгледају представу, да након тога разговарају о њој. Због тога у свакој представи имамо и нешто за родитеље. Тако људима пружамо прилику да се истовремено врате и породици и позоришту“, каже директор Булајић.
Током протеклих деценија, од 1977. године када је позориштанце „Пуж“ основано оно је нашло своје место међу најмлађом публиком, али је и публика нашла своје место у њему. Позориште су основали Слободанка Цаца Алексић, управник и редитељ и Бранко Милићевић, глумац, кантаутор и драмски писац. Пола века познанства и тридесетак година заједничког рада у овом позоришту бележе чувени глумци Бранка Коцкице и Злате Нуманагић.
„Са Бранком радим од раних деведесетих, мада смо се упознали још док је глумио у представама за одрсле. Одрастање уз Бранкове представе је један од најинтелигентнијих начина како да дете уведете у свет културе, у свет уметности. Он увек прави представе другачије од свих других дечјих позоришта. Волела бих да та специфичност наших представа остане и када нас наследе млађе колеге“, каже Злата Нуманагић.
Позната глумица открива да је велика одговорност радити представе за децу и да би понекада глумци који раде представе за одрасле могли од њих да уче како се озбиљно, темељно и студиозно раде представе за децу.
„Захтевније је и одговорније увести децу у свет позоришта, научити их да заволе позориште, да постану однегована публика. Слободанка Цаца Алексић и Бранко Милићевић су на томе веома озбиљно радили. Њихове представе су колико забавне, толико и едукативне. Они су нашли најидеалнију формулу како да децу уведу у свет уметности“, каже Лула из „Отписаних“, Лола Голубовић из „Срећних људи“, Лила Караматијевић из „Игре судбине“, тетка Мица из „Бранковог урнебеса“.
По њеним речима најплеменитија ствар коју један глумац може да уради је приближавање театра људима који физички нису у могућности да оду у позориште и да ће она и Бранко Коцкица то чинити докле год буду могли.
„БРАНКОВ УРНЕБЕС“ ЗА ШКОЛАРЦЕ
