ВЛАСОТИНЦЕ – „Ово је књига о напору војника и граничара да одбране границу која им је поверена на чување. Можда је 1998. година била и крвавија од 1999. јер нисмо знали ни где су нам непријатељи, ни где су наши. Тако да смо 1999. годину прихватили као „друго полувреме“ са спремним војницима. Били су то прекаљени борци. Дани 1999. године су били такви да смо у шали говорила да идемо у пакао да се одморимо. На један квадратни километар дневно је падало по неколико хиљада пројектила различитог калибра“, речи су заставника Братислава Анђелковића са синоћњег представљања књиге „Крвава граница“, аутора потпуковника Драгутина Димчевског у власотиначком Културном центру.
Разговори о овој књизи свуда изазивају много емоција како публике, тако и говорника, који су учесници битке на Кошарама 1999. године. Тако је било и синоћ у Власотинцу, где је публика са великом пажњом слушала приче учесника једне од најзначајнијих битака у новијој српској историји.
„Овом књигом подиже се споменик 53. Граничном батаљону којег више нема, који је расформиран. То је споменик погинулим борцима за слободу на Кошарама. То је прилика да се захвалимо борцима са Кошара који су преживели бранећи отаџбину. Зашто Крвава граница? То је граница која никада није била мирна. Карауле су добијале имена по граничарима страдалим од стране албанских терориста још од 1953. године“, подсетио је бригадни генерал Зоран Лубура.
Војник Мирко Костић био је на караули „Јанко Илић“ на Ђеравици.
„То је највиши врх у држави са 2.656 метара надморске висине и са незамисливом хладноћом. Караула Кошаре је била гротло пакла, а ми смо били на ободу. Највећи терористички акт на граници био је 1998. године када је око 1.000 албанских терориста ударило на Кошаре. Дани на првој линији одбране били су магла, дим, барут, извлачење рањених, спречавање да терористи уђу у дубину наше територије… Ова књига је гранични камен, који ће наши наследници да изграде на врху Проклетија. То је крвава граница да крвавија не може бити“, рекао је са пуно емоција војник Мирко Костић.
Потпуковник Драгутин Димчевски истакао је да је одлучио да напише књигу како догађаји са Кошара не би отишли у заборав.
„Пакао је почео 1998. године свакодневниим инцидентима, сукобима и страдањима на граници, као атак агресије на нашу земљу. Након почетка бомбардовања 1999. године копнена агресија на Морину и Кошаре је почела 9. априла, када преузимам одговорност и остајем у рововима са својим борцима који су имали између 19 и 24 године. У рововима смо провели 67 дана“, рекао је аутор књиге Крвава граница.
Ова књига саджи податке о државној граници, граничним јединицама и формацијама граничног батаљона као првог бедема одбране, бројно стање људи, догађаје, ситуацију у Републици Албанији 1997. године, као и биографије и фотографије погинулих српских јунака.
Поводом Дана граничара 30. новембра 1999. године генарал-пуковник Небојша Павковић, командант Треће армије је 53. Гранични батаљон прогласио за најбољи гранични батаљон у одбрани отаџбине од НАТО агресије и шиптарских терориста. Батаљон је званично расформиран 28. фебруара 2000. године.
Госте је у име власотиначке библиотеке, као организатора и у име борачких удружења поздравио Срба Такић, који је рекао да је Власотинце у ратовима 90-тих дало седам живота на темељу слободарства, патриотизма и непокора.
Песму Вила са Кошара, којом је скуп отворен, извеле су ученице ОШ „Синиша Јанић“ Исидора Ранђеловић и Христина Јовић.
