Никола Скобаљић (1430 – 1454) био је српски војвода из Дубочице (околина Лесковца) и последњи владар тог краја пред коначни пад под турску власт. Његова тврђава био је Зелени Град код Вучја.
Литература и извори:
Знаменити личности Лесковца и околине, Википедија
Данило Коцић: Лесковачки писци и њихово доба
Д. Коцић: Лесковачки писци – трагови и трагања, I
Д. Коцић, Лесковачки писци – трагови и трагања, II
Најбоље из Србије: Скобаљић град, између легенде и историје
Средњовековни пуни оклоп из средине XV века, онакав какав је могао носити и Никола Скобаљић, налази се у оквиру тематске целине „Средњи век” Нове сталне поставке Народног музеја у Лесковцу „Времеплов лесковачког краја“.
После освајања Цариграда,турски султан Мехмед II (1451-1481) одлучио је да освоји Деспотовину. За одбрану Деспотовине формиране су две војске: једна у Дубочици, којом је командовао Никола Скобаљић, а друга на Ситници. Деспот је саветовао да се војске евентуално предају, па када Угарска буде у стању да му помогне, доцније ће их ослободити; но то није прихваћено. Скобаљић се противио наређењима деспота Ђурђа Бранковића, супротставио Турцима и 24. септембра 1454. године са војском из Дубочице до ногу је потукао турску војску код бање на прилазима Новом Брду.
Кад је султан сазнао за пораз своје војске код Бање, одлучио је да лично поведе војску, да се обрачуна са Скобаљићем и да заузме Ново Брдо. Неколико месеци касније, повео је војску из Софије и преко Радомира и Ћустендила и долином Јужне Моравре стигао је у Дубочицу коју је напао и почео да пљачка. У повлачењу према својој тврђави код Вучја, Скобаљић је пружио отпор, али је 16. новембра 1454. године, на реци Трептањи код Кислине, поражен и заробљен. Још истог дана, заједно са својим стрицем, набијен је на колац. Након овога, Турци су освојили Дубочицу и наставили пљачкање.
Остаци Скобаљић града налазе са на северним обронцима планине Кукавице код Вучја јужно од Лесковца. Скобаљић је остао као легендарна личност и у народним предањима.
Никола Скобаљић, велики у очима народа, није рођен, није ни страдао као други, обични људи. Родила га је девојка из села Вина која га је зачела једући живу рибу скобаља. Настрадао је због издаје своје куме, али га Турци ухватили живог нису већ је на свом коњу одлетео. Подигао је град на вису изнад Вучја и тај град носи његово име. Испод града се налази његов кладенац. У долини реке Вучјанке сазидао је цркву на чијим је рушевинама 30. година XX века подигнута нова црква посвећена Св. Јовану.[1]
[1] М. Вукићевић: Никола Скобаљић, Дело 1894. Године; Сергије Димитријевић: Борба с Турцима под Скобаљићем, историја и предање, Лесковац 1951. године; Др Живан Стојковић, др Слободанка Стојичић, Хранислав Ракић: Историја Лесковца, Београд 1992.
