БОЈНИК – Мр Зоран М. Јовановић, књижевник, песник и афористичар, на свом ФБ профилу оглашава се и дивним песмама. Уверите се и сами.
%
ЗОРАН М. ЈОВАНОВИЋ: ПУСТО ЈЕ МОЈЕ СЕЛО
%
Пусто је моје село,
пси све ређе у њему лају,
све чешће свештеник чита опело
старци ме више не препознају.
Пусто је моје село,
падају старе тарабе, труле
ретко се зачује стадо бело
не свирају двојнице фруле.
Пусто је моје село,
хлеб из црепуље не мирише
тужни су сеоски дудови зрели
колевку нико не љуља више.
Пусто је моје село
коров је где су била стрњишта
где некад беше моба и прело
угасла сад су кућна огњишта.
Пусто је моје село
а као да је било јуче
ходасмо боси лето цело
док нас у кревет мрак не одвуче.
Пусто је моје село
оног што беше сад нема више
кад смо газили по реци смело
и купале нас летње кише.
Пусто је моје село
у срцу туга к’о камен врели
скапава опало воће зрело
кришку хлеба нико не дели.
Пусто је моје село
а мени празна због тога душа
туга ме пара к’о гвожђе врело
ни пој славуја нико не слуша.
Пусто је моје село
дечији смех се више не чује
школско би звоно сигурно хтело
с ђацима да се опет радује.
