Синоћ је у дворишту Културног центра наступио позоришни и телевизијски глумац Александар Дунић. Он је пред власотиначком публиком извео монодраму засновану на трактатима о срећи и љубави, Јована Дучића и употпуњену поезијом Мике Антића, Лазе Костића и Владислава Петковића Диса. На крају програма прослављени глумац поделио је са публиком и пар анегдота из глумачког живота.
Публика је имала прилику да види и чује Александра Дунића у једном сасвим другачијем издању него са телевизијских екрана.
На питање новинара зашто баш Дучић пред власотиначком публиком глумац је објаснио колико је важно у овом времену да се увек изнова враћамо Дучићу.
„Јован Дучић је једно од највећих имена које смо имали у књижевности. Мени је он, и као глумцу и као човеку, веома инспиративан зато што је имао добро око и способност да проникне у живот. Живот није гледао по површини већ је видео ту његову дубину. Имао је осећај да из детаља извуче опште и велике закључке. Јован Дучић страшно понире у дубине људске егзистенције и људске суштине. Мене то веома инспирише и ја као глумац преко ове монодраме желим да наведем публику да се поново врати песмама и књигама Јована Дучића. Извешћу део трактата о љубави и део трактата о срећи и то оне делове са којима се ја као човек слажем, које ја разумем, који су ми најближи и које бих хтео да предочим публици. Живимо у једном површном времену и зато је Дучић важан и уопште „дубоки“ људи су нам поново важни. Једном давно неко је рекао да када се вода замути треба се вратити извору јер је ту вода најбистрија и најјасније се види. Живимо у времену које је негде прогутало човека, прогутало је људскост. Потиснуте су емоције. Међуљудски односи су некако површни. Ми се мало удубљујемо у другог човека. Веома мало размишљамо о другим људима за разлику од наших предака који су имали више емпатије једни према другима, према својим комшијама, ближњима, родбини. Не слушамо једни друге, не занима нас суштински и тако озбиљно ни трагедија другог човека. Да не грешим душу, увек има и биће изузетних људи који не спадају у овај корпус о коме говорим и због таквих људи сунце сија. Али, већина је подложна да је повуче вртлог или понесе матица, тако да се у ствари бавимо имитацијом живота. Уметност је велика потрага за смислом и одгонетка човековог постојања и његове егзистенције на земљи. Зато је нама та дубина неопходна и зато вечерас Јован Дучић у Власотинцу“, рекао нам је пред сам наступ велики глумац.
Александар Дунић у глумачке висине винуо се улогом др Горана Попца у култној серији „Срећни људи“. Потом је одушевио публику улогом Кокана Продановића у серији „Породично благо“. Уследиле су телевизијске улоге у серијама „Стижу долари“, „Бела лађа“ и „Јунаци нашег доба“. Све ове улоге написао је прослављени сценариста Синиша Павић, а маестрално их одиграо прослављени глумац. Недавно га је телевизијска публика гледала и у серији „Игра судбине“.
