O nepravdama pišem i direktno i indirektno. Ne ćutim, ma koliko me to koštalo. Kada želim da ostanem na nivou književnosti, to činim putem satire.
Kako da pišete o politici, a da ne pišete o politici? Kako da ostanete na nivou visoke književnosti, a da jasno upirete perom u ono što ne valja? Smatram da dobri pisci mogu sve. Ovo su neki od aforizama koje možete pročitati u mojoj knjizi “Misli buntovnice”:
Opasno je kada vladar siđe s uma pre nego što siđe s trona.
Društva koja su izgubila kompas orijentišu se pomoću balvana.
Podobni pisci ćute, a nepodobni trpe.
Ako je na visini vazduh zdraviji, zašto su onda ovi na vrhu bolesni?
Državni neprijatelj broj jedan je broj jedan u državi.
Onaj ko želi da vlada neka najpre ovlada sobom.
Ako seješ nepravdu, iznići će ti pobuna.
Nismo bili dobri roditelji demokratiji. Zato sada raste na ulici.
Političari i kriminalci su bliski. Da bi održali tu bliskost, najbolje je smestiti ih u isti zatvor.
Nema dovoljno mesta da sve korumpirane smeste u zatvor, pa su ih zato smestili na funkcije.
Smeta im protest naroda. Navikli su da kradu u tišini.
Ljudi su izašli na ulice, jer im se nepravda uvukla u kuće.
Institucije ne deluju trezveno. Pate od bolesti zavisnosti.
Znanje nam je široko. Raširilo se po inostranstvu.
Preci nam se prevrću u grobovima. Stigli su im pozivi za glasanje, pa se razgibavaju.
Kultura je lekovita. Dobijamo je na kašičicu.
Pisac se pobunio perom, pa je morao da otperja.
Aleksandra Filipović
Knjigu možete poručiti preko stranice izdavača Nova Artija ili putem mejla: [email protected]
#AleksandraFilipović #pisac #satira #knjizevnost #aforizmi
