U vreme uspinjanja nekih poluljudi, U polusvetu, koji postaje Podzemlje, Čistiliste, Najčistiji čiste svoje grehe! Prokleta što čuvam san veći od srca, Misao veću od lobanje I ushićenje veće od očiju, Odslužujem svoju kaznu: da se rasipam U NIGDE. Snago moja, Pod zemljom zarobljena, rodna jabuko! Kako će se tvoja nežna klica Probiti kroz crnicu, … Nastavi sa čitanjem Andrijana Mitrović, pesnikinja: „Pukotine“