Dr Krstiću, na Pedesetoj ginekološkoj nedelji, uručena „zlatna medalja“ i plaketa, a tim odličjem okitilo se i Odeljenje ginekologije leskovačke Opšte bolnice. Na tom odeljenju, gotovo odmah po završetka Medicinskog fakulteta u Nišu i specijalizacije u Beogradu, započeo je radni vek primarijus dr Slavko Krstić i u punoj stvaralačkoj zrelosti dobio je zasluženo priznanje koje mu je posebno drago jer su njegov rad vrednovale kolege.
“Sada, već daleke školske 1963/64. godine, upisao sam se u prvi razred Gimnazije „Stevan Jakovljević’’ u Vlasotincu. Kao odličan đak u Osnovnoj školi „Siniša Janić’’ nadao sam se da ću sa lakoćom savladati srednjoškolsko gradivo, što se i obistinilo”, kaže dr Krstić.
Doktor Slavko Krstić priseća se da je iz njegovog rodnog sela Dadinca tada takođe bilo nekoliko gimnazijalaca, koji su kasnije uspešno završili studije. “Nismo imali sredstva da plaćamo stan u gradu, pa smo se odlučili da pešačimo desetak kilometara, bez obzira na vremenske uslove i doba dana. Priznajem, taj izbor, iako iznuđen, svima se dopao, jer su nam putovanja bila prepuna raznih priča i zanimljivih zaključaka. Bilo je i polemičkih tonova, ali nikada među nama nije dolazilo do svađe”, veli Krstić.
Savko Krstić rođen je 27. oktobra 1948. godine u selu Dadincu, opština Vlasotince, kao najstarije dete oca Luke i majke Olge. Osnovnu školu završio je u rodnom selu i Vlasotincu, gde je bio jedan od najboljih učenika Gimnazije „Stevan Jakovljević“. U vreme školovanja veliki deo vremena provodio je radeći teške poljoprivredne poslove.
Godine 1967. upisuje Medicinski fakultet u Nišu koji je završio 20. decembra 1972. godine i kao vojni stipendista stažirao je u niškoj Vojnoj bolnici, a naredne godine odlazi u Sanitetsku vojnu školu u Beogradu. Godine 1974. obavlja staž u Medicinskom centru „Moše Pijade“ u Leskovcu, a zatim u Domu zdravlja u Vučju. Posle par meseci primarijus dr Tomislav Stojičić preporučuje mu da se javi na konkurs za rad u citodijagnostici, a juna 1976. godine upućen je na kliniku „Narodni front“ u Beogradu kod uglednog profesora dr Dragomira Mladenovića. Citodijagnostiku je učio i usavršavao kod prim. dr Zore Rajić. Po završetku kursa nastavlja rad na Ginekološkom odeljenju leskovačke Bolnice i dobija rešenje o specijalizaciji za gineklogiju i akušerstvo. Zahvaljujući prim. dr Tomislavu Stojičiću gotovo svakodnevno je radio operacije uz njegovu i asistenciju drugih kolega.
U poslednjoj godini specijalizacije dr Krstić odlazi u Beograd, gde ga prihvata profesor dr Dragomir Mladenović. Odmah po dolasku bio je uključen u operativni program, a uz asistenciju profesora radio je i histerektomije. Specijalistički ispit dr Slavko Krstić položio je decembra 1980. godine sa odličnim uspehom. Profesor dr Mladenović je dva puta dr Krstiću nudio da bude deo njegovog tima, ali nije prihvatio i vratio se u leskovačku Bolnicu. U preporuci prof. Mladenovića, 1980. godine rečeno je da ga sa punom odgovornošću preporučuje kao odličnog, savesnog i stručnog radnika, disciplinovanog, vrednog i pouzdanog saradnika. Dobitnik je značajnih diploma, sertifikata i društvenih priznanja.[1]
ZNAMENITI LEKARI NA JUGU SRBIJE
Primarijus dr Slavko Krstić i prim. dr Vukadin Ristić autori su veoma dragocene knjige „Znameniti lekari na jugu Srbije“ (Fileks 2011). Pisanjem ove monografije autori su želeli da ne dozvole da padnu u zaborav važni događaji iz istorije zdravstvene službe i zdravstvene zaštite stanovništva juga Srbije, a istovremeno i da ostave trag o radu entuzijazista iz medicinske profesije, koju su u teškim trenucima uspeli da u granicama mogućeg sačuvaju zdravlje naroda, organizaciju zdravstvenih služi i zdravstvenu zaštitu. U poslednjih osamdeset godina jug Srbije je dao veliki broj ljudi od znanja i značaja u svim oblastima društvenog, privrednog i političkog života, a pre svega u zdravstvenoj službi i zdravstvenoj zaštiti pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata do danas.
Kao zaljubljenici u svoj poziv i u istoriju medicine daruju nam knjigu sa sažetim biografijama lekara koji su svojim znanjem, radom i stručnošću obezbedili sebi mesto u zlatnoj knjizi medicinskih dostignuća. Fascinira i činjenica da su to ljudi iz podneblja juga Srbije i još poneki koji su tom jugu bili odani. To su medicinski stručnjaci koji su dostigli zenit medicinske nauke – specijalisti, primarijusi, doktori nauke, profesori i akademici. To su stručnjaci kojima se divila ne samo Evropa nego i ceo svet. To su oni koji su dokazali da i tzv. male sredine mogu da daruju medicinskoj nauci i čovečanstvu lekare vredne respekta. Njihova imena bi morala biti ispisana ne samo u ovoj knjizi, već i u svim spomenicama i na svim spomen-pločama, što bi bilo najskromnije odavanje priznanja.
Knjiga je napisana jednostavnim, ali ne i siromašnim stilom, dostupnim svakome. Volumen knjige je nezamarujući i ne obeshrabrujući, čak i za one kojima čitanje nije jača strana. Obogaćena je dobrim izborom izvornih fotografija što doprinosi njenoj dokumentovanosti. Svoju vernost zdravstvenom pozivu autori su dokazali navođenjem teksta Hipokratove zakletve. Na kraju smatram da možemo sa dozom duboke zahvalnosti pozdraviti napore autora, da se sačuva i u budućnosti prenese jedan izuzuzetno značajan segment naše prošlosti.
AKTIVAN I POSLE PENZIONISANJA
Otvaranje nove savremene Bolnice u istočnom delu Kosova i Metohije radjaju se novi život, budućnost i nada. To na najbolji način pokazuju mlade porodilje srpske, a od nedavno i albanske nacionalnosti koje ‘’zdušno-materinski’’ pomažu jedna drugoj. Ovako govori leskovački ginekolog u penziji dr Slavko Krstić koji je porodio stotu bebu u porodilištu u Pasjanu, selu u Kosovskom Pomoravlju koje je deo srpske opštine Pasjane-Parteš. Zahvaljujući visprenom i veoma uspešnoj organizaciji dr Zorana Perića, direktora Bolnice, najboljeg specijalizanta prof. dr Steve Ilića, nekadašweg dekana niškog Medicinskog fakulteta, više od 40.000 stanovnika ima najkvalitetniju zdravstvenu zaštitu.
Doktor Krstić kaže da su imali prvi stoti porodjaj u toku jedne godine u Pasjanu u Kosovskom pomoravlju, gde je bolnica otvorena 2015. godine. “Prva beba bila je teška 3.650 grama i dužine 60 centimetra. Porodjaj je završen prirodnim putem i svi smo bili srećni i zadovoljni”, veli doktor Krstić Dr Krstić naglašava da su uslovi u porodilištu dobri, da imaju najsavremeniju opremu, osoblje je izvanredno i veliku pažnju poklanja pacijentima.
“Sve više žena se iz ovog dela Kosova i Metohije poradja u porodilištu u Pasjanu. Ranije su odlazile u Vranje, u Gračanicu i Kosovsku Mitrovicu, Niš… Sad se, medjutim, kaže doktor Krstić, dogadjaju obrnute stvari. Sve je više žena iz Niša, Leskovca, Vranja, Kruševca, Kragujevca.. . koje dolaze da se porode ovde. Jer, kod nas u savremenoj bolnici je sve besplatno, a dobar glas se daleko čuje.
Bolnica u Pasjanu je otvorenog tipa i rad osoblja je apsolutno orijentisan prema pacijentima, bez obzira na to koje su političke, verske i nacionalne pripadnosti. Gradjani mogu da se obrate za bilo kakvu pomoć, u bolnici imamo specijalističke ambulante, dečje odeljenje, specijalističku internističku službu, hiruršku specijalsitičku ambulantu, laboratoriju, transfuziju“, priča nam doktor Krstić i dodaje da u bolnicu u ovoj srpskoj opštini, dolaze i Albanci iz okolnih mesta.
“Primljeni su na najbolji mogući način i ukazana im je pomoć, dat savet. Mogu da kažem da nam Srbi prenose da i njih zaposleni u bolnici u Gnjilanu primaju na najbolji mogući način i pružaju im pomoć”, kaže doktor Slavko Krstić. Po rečima direktora dr Zorana Perića, Bolnica u Pasjanu ima svoje kadrove koji su upućeni na specijalizaciju, a dok ne završe specijlističke studije u bolnici su angažovani i lekari iz Leskovca. U ispomoć odlaze hirurg, ginekolog, anesteziolog, a doktor Krstić kaže da na taj način potpuno zaokružen stručni rad u bolnici.
Doktor Krstić, penzioner iz Leskovac, iako je već zagazio u osamdesete, odazvao se prošle godine pozivu zaposlenih u bolnici u Pasjanu i svojim znanjem i iskustvom pomaže u redovnom poslu, ali i praktično edukuje mladi kadar.
U porodilištu u Pasjanu, koje je početkom 2015. godine otvorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, lane je na svet došlo više od stotinu najmlađih građana Kosovskog Pomoravlja. „Želeo bih da posebno zahvalim predsedniku Vučiću zato što ima razumevanja za moj i rad mojih kolega i uslove u kojima radimo i živimo“, rekao je doktor Krstić, kome je sadašnji predsednik Srbije, još dok je radio u Leskovcu, odao prizanje za njegov rad.
UPOZORENJE DR SLAVKA KRSTIĆA
Na svaka dva minuta u svetu umre jedna žena od raka grlića materice, pa zato zdrav grlić materice znači da je žena zdrava“, ocenio je ginekolog u penziji Slavko Krstić na tribini koja je održana pre nekoliko godina u sali Skuštine opštine, koja je bila pretesna da primi sve zainteresovane pripadnice lepšeg pola. Krstić je upozorio da se na spisku rizika za oboljevanje od ove bolesti nalaze virusne infekcije, pušenje, upotreba alkohala, a i stresne situacije, koje utiču na smanjene imuniteta i da su šanse za njegovo izlečenje rano otkrivanje bolesti, što podrazumeva preventivne preglede.
Tokom svoje plodne karijere u Opštoj bolnici u Leskovcu dr Krstić je pomogao da na svet dođe oko 25.000 hiljada beba, a operisao je oko 10.000 žena. Ginekolozi i akušeri se direktno suočavaju sa bolom parova koji vode borbu za dobijanje potomstva, a doktor Krstić se tokom svog aktivnog rada bavio uzrocima zbog kojih zdrave žene nisu u stanju da zatrudne i stavlja akcenat upravo na taj problem. „Naše društvo nedovoljno posvećuje pažnju obrazovanju ženske dece. Zaboravilo se na primarnu ulogu žena, a to je da je da rode i ostave potomstvo. Zato ja, a to nije moje izolovano mišljenje, već stav i mnogih mojih kolega, predlažem da se od prvog razreda osnovne, do završetka srednje škole, uvede predmet zdravstveno obrazovanje, gde bi se, između ostalog, na suptilan način ukazivalo na ulogu pripadnica lepšeg pola“, priča Krstić, koji je dugo godina bio i član Predsedništva Ginekološke sekcije Srbije.
Krstić je svojevremno po pitanju nataliteta sarađivao sa Srpskom akademijom nauka, gde je konstantovan, tvrdi, jedan neslavni rekord, a to je da žene u Srbiji najteže na planeti Zemlji zatrudne. „To je neobjašnjiv fenomen i za naučnike“, veli dr Krstić. Ipak, došlo se do zaključka da je, jureći za visokim školama i karijerom, žena, odnosno, devojka, skrajnula ulogu majke. “Najplodnije godine za prvu trudnoću su od 22 do 30. godine“, preporučuje doktor Krstić.
Dr Slavko Krstić ponos je rodnog sela Dadinca, mesta poznatog po brojnim intelektualcima, ali i izvanrednim vinogradarima. Svaki slobodan trenutak koristi da bude u rodnom kraju i njegovi meštani mogu da ga vide kako, sa velikim zadovoljstvom, obrađuje sveje vinograde. Ukratko, dr Krstić, otac troje izuzetno uspešne dece, ostvario je dve svoje velike ljubavi – prema medicini i zavičaju.
Porodice dr Slavka Krstića i njegovog brat Žarko Krstića, diplomiranog inženjera, u dvorištu Osnovne škole, inače, nedaleko od njihove kuće, podigli su spomen-obeležeje Dragiši Cvetkoviću, predsedniku Vlade uoči Drugog svetskog rata, inače poreklom iz Dadinca. O tom događaju pisale su gotovo sve domaće novine, objavljene reportaže na TV, a izveštavali su i pojedini svetski mediji.
Autor ovog priloga je školski drug dr Krstića. U njegovim beleškama su brojne zgode i nezgode iz srednjoškolskih dana, posebno dok su se – po kiši i snegu, i to noću – vraćali iz škole u rodno selo. Ali, to je tema za neku drugu priču i, možda, uzbudljiv roman o životu i odrastanju dece iz siromašnih, planinskih sela, koja su uspela u životu, jer su pobedila – sve prepreke!
[1] Прим. др Вукадин Ристић, прим. др Славко Крстић, Знаменити лекари на југу Србије, Филекс Лесковац 2011, стр. 128-129.
Овај садржај је део пројекта који је суфинансирала општина Власотинце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
