LESKOVAC – Ostalo mi je poslednje zaostalo veče protekle jeseni i poslednje preostalo nadanje budućeg trajanja. Kao da se diže neki tajanstveni šum. U ustajalim predelima boraviše nestvarne priče. Strepnja za život i od života. Misleno sam gledao negde, a nisam video ništa. Bezdan je pribirala suze. Pristizale su misli o sopstvenom nestajanju.
- Žalio sam što je proša neki običan i dosadan život i što je došlo novo, tugaljivo trajanje.
- Pristiže trenutak kada se moramo suočiti sa epizodom smrti. Smisao našeg trajanja je odlepršao.
- Ukrštaju se samo misli, sve ostalo je privid. Imam samo poluprošlost, polusadašnjost i polubudućnosti. I nostalgičan ton.
- Boli prošlost kafane u kojoj sam provodio dane mladosti i poslednje trenutke nade. Ostaje samo trag hroničara u našim sećanjima. Ne mogu ni da razumem i pročitam iščezli život. Dolazi vreme neuhvatljivog ćutanja.
- Sve se sabralo na uskom koloseku. I sve što postoji javlja se samo iz maglovitog sećanja. Spajaju se dva udaljena vremena i dve moje nepostojeće senke. Počinju da se ispredaju nevažne, male priče u stotinu priča. I nastaje vreme opake sklonosti ka zaboravu i trajnom utrnuću.
- Ne mogu ni da izaberem one reči koje se obično prve jave. Samo se pojavljuje senka koja sliči smrti. Hvala, nisam zaboravljen pisac, što nisam dovoljno čitan, nego što nisam umeo da postanem pisac.
- Pobedile su me godine usamljenosti i bola.
%
Овај садржај је део пројекта који је суфинансирала општина Власотинце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
