Danilo Kocić, pisac: „Kako su Zoki, Braca i Dača ukrali geografiju“, Narodni muzej, priča za decu i odrasle

КАКО СУ ДРУГАРИ ЗОКИ, БРАЦА И ДАЧА  УКРАЛИ ГЕОГРАФИЈУ (Приче за децу и одрасле)

ВЛАСОТИНЦЕ. – Најбољи школски другари, Зоки, Браца и Дача, којима су, како знамо, када су рођени добили имена: Зоран, Братислав и Данило, решили су једног дана да у Власотинцу, лепом градићу на југу Србије, посете – музеј.

• Шта је то музеј!? – питао се Браца.
• Зоки се насмејао као да је давно научио одговор, а онда је прискочио Дача, који се одавно припрема посети Музеју. Из торбицу, коју је носи када су дани распуста, извадио је папирић и прочитао: „Музеј је зграда за чување предмета научне и уметничке вредности. Код Грка и Римљана: место посвећено музама, храм посвећен музама, од Ренесансе: место где се чувају збирке предмета из области уметности, етнографије, историје, технике, али и зборници, научни часописи различите садржине!“
• -Ух, баш нас лепо научио! Знам, на пример, шта значи реч уметност, историја, техника, али, за – како она прочита – етногра… етнографију  нисам чуо! – каза Браца.
• Дача се смеје као да је свезналица, али брзо из торбице вади нови папир и чита: „Наука која проучава и описује живот, рад, културу, обичај, карактер и моралне особине појединих народа света. Такође је то наука о животу, веровањима и обичајима, једног народа – етнологија“
• Сада, када су добри другари уверили да понешто знају о музејима, интерсало их бар нешто најважније и власотиначком музеју. Отишли су до библиотеке, јер су одавно чланови и редовно читају и пронашли књигу „Градитељско наслеђе Власотинца“, аутора-кустоса Данице Валчић. Тада су сазнали да је о музеју објављено више чланака и да се драгоцени подаци налазе и у школски библиотекама.
• %
• Турска кула/Завичајни музеј – ризница старе српске графике. Ова знаменитост, коју не би требало да пропустите, налази се у самом центру града. Њена изградња је везана за добар географски положај – за време турске владавине Власотинце се налазило на раскрсници локалних трговачких путева, који су водили ка Трну и Знепољу и ка Цариграду, а како би осигурали те путеве Турци су подизали куле, тзв. „карауле“.
• Зоки је почео да чита део књиге „Градитељско наслеђе Власотинца“ у коме се описује Музеј: „Има високо приземље и спрат. Приземље је зидано од ломљеног и притесаног камена, а спрат од опеке. Преградни зидови су у бондручком систему са основним дрвеним костуром од храстовине. Бондурачка испуна је чатма, опека и плетер у блату. На источним угловима објекта, бочно од главног улаза,  налазе се две истурене петоугаоне куле са пушкарницама, а на северној страни постоји и трећа, са правоугаоном основом, кроз коју је некада био главни улаз. Кровна конструкција је дрвена, кров је на четири воде и покривен ћерамидом. По средини објекта је дугачак ходник са издвојеним дрвеним степеништем, које води на спрат. Рестаурацију и конзервацију куле вршио је Завод за заштиту споменика из Ниша.
• -Јао што је ово занимљиво, али мало тога можемо да схватимо. Најбоље би било да уђемо у саму зграду музеја – казаше Дача и Браца.
• Зоки настави да чита: „Кула је под заштитом од 1985. године, као споменик културе од посебног значаја. Од 1979. године објекат је адаптиран за потребе Завичајног музеја“.
• -Сада можемо да кренемо, рекоше другари и од музејских стручњака и историчара који ту раде сазнаше и нове појединости:
• „Завичајни музеј у Власотинцу издваја се по соби старе српске графике. Ниједан музеј ни галерија у Србији не излажу овако обиман, антологијски избор старије српске графике. Реч је о легату академског сликара и графичара Миодрага Нагорног, који је свом родном граду даровао ову значајну збирку, а и сам је дао велики допринос оснивању музеја у Власотинцу. Његов легат укључује збирку старе српске графике од 16. до 19. века, која садржи дрворезе, бакрорезе и литографије, углавном сакралне тематике. Као таква, збирка представља својеврстан културни споменик од посебног значаја.
• Како је то био велики уметник, заљубљеник у Власотинце! – каза Дача наводећи оцене свога старијег брата, профессора.
• У музеју школски другари сазнаше: „Стална поставка музеја осликава развој Власотинца и околине од праисторије, преко античког, византијског, турског периода, ослободилачких ратова вођених до краја 1945. године, па све до садашњости.“
• %
• Док су били још основци, Дача, Зоки и Браца нису могли да читају све оно што је о музеју написано и што се сада налази на званичној станице Културног центра. За знатиљенике, ево савета најбољих школских другара: Посетите сајт Културног центра: „Културни центар Власотинце, одлуком Скупштине општине Власотинце формиран је 1972. године. У саставу Културног центра данас се налази Завичајни  музеј и Информативни билтен Власина.
• Културни центар има своју Галерију у којој се организују ликовне изложбе, књижевне вечери, промоције књига, и Салу Културног центра – биоскоп, која се користи за пројекције филмова, одржавање скупова и приказивање представа.
• Завичајни музеј отворен је за јавност 1979. године. За потребе Музеја адаптирана је административно управна зграда из времена турске владавине тзв. “Кула”, односно зграда Старе општине, која је 1985. године проглашена спомеником културе и под заштитом је Завода за заштиту споменика културе Ниш. Настајање музејског фонда започето је Старом српском графиком из периода од 16. до 19. века, Легат академског сликара и графичара професора Миодрага А. Нагорног. Збирка је антологијски избор и садржи дрворезе, бакрорезе, бакрописе и литографије. Завичајни музеј данас поседује археолошку, етнолоску и историјску збирку. Претпоставља се да је Турска кула саграђена у 18. веку.“
• %
• -Како је ово лепо написано! – казазаше другари, сећајући се давних школских дана када су први пут посетили Турску кулу, односно Музеј.
• -Баш смо поносни на наш град! – рекоше Дача, Зоки и Браца и раширених руку, обрећаше да ће описати све лепоте власотиначке вароши.