ДАНИЛО КОЦИЋ: ЛИВАДЕ – Ливаде су остале непокошене; нема младих да се лате посла. Старији немушто сведоче како је некада било. Огласила се песма, фрула завладала селом, сваке недеље неко најављује женидбу.
Најпре полако, касније све приметније и напослетку нагло нестаде те слике. Остадоше приче, дуге приче и тешка туга. Оглашавају се посебно када пристигну дуге зимске ноћи. Из дана у дан иста слика нестајања. Старци нису знали шта да раде са собом. Смишљали су како да прехране преостале дане. Гледали су се као да нису ни знали коме је теже и зашто је уопште требало да стигну ове године.
Danilo Kocić: selo Dadince: „Znao si da si pio, a kao da nisi znao“, priča
Развукле су им се мере, немају осећај за ноћ и дан. Једва чекају да одброје преостало трајање. Одмакло време. Дани им слични; увек препуни кише и ветра, чак и када сија сунце.
Повремено су обилазили торове који су одавно празни. Није то требало ни да се каже, та прича се одавно рашчула. Упамћена стара времена, тужно непогода новога доба. Нису слутили шта ће их све снаћи ни могли да се присете колико је нестанака било. Знају да их је много и да ће се њима и они придружити.
Сувишна питања нису постављали јер су увек говорили у истим тоновима. Њихове приче су биле завезане, али свима довољно јасне да их и нису морали да понављају. Тако је то када речи постају сакате, углавном неме или оптужујуће да се лако побољева.
У овом времену себе не успевају да пронађу. Њихово доба давно је минуло, остају само приче у одломцима!
FOTO: DADINCE (Autor: Zoran Ilić)
