Danilo Kocić: Zašto sam protiv „Politike“ i – bezakonja!?

Кратак осврт на актуелна дешавања у Србији започињем детаљима који говоре доста, али не откривају све!

Danilo Kocić: „Sramota me tuđe bruke“ – kako sam pobedio „Politiku“

ПРВИ ЧИН:

После три година од (без)успешног покушаја да закажем контролни преглед код кардиолога, најзада сам дошао на ред – без помоћи изабраног лекара. Разлог није (не)поштовање процедуре, него једноставно покушај да се доктору-кардиологу обратим лично и да, као последњи у реду (било је педесетак заказаних прегледа), остварим свој наум! Буквално, у (не)уређеној просторији (ходнику) чекао сам сатима, али сам ипак успео да доктор, угледни кардиолог, љубазни лекар, обави контролни преглед и констатује да је мој „здравствени билтен“ – одличан! Уз једну ситницу: препроручио је редовну терапију!!!
За моју генерацију (тзв. „треће доба“), то је „нормално стање духа“. Знао сам још као ђак-првак да ћу једнога дана бити засигурно болестан и да ћу, по законима пророде, морати да одем у онај део замишљеног света где су одавно моји преци!
Да не бисмо бадависали – како то уобичајно бива када се чека на преглед – задене се разговор. Готово нико никога не познаји, али буквално сви знају ко је, на пример, Новак Ђоковић и понајвише су стручни у тумачећи актуелене политичке догађаје у земљи и свету!
И то сам одавно разумео и заклоњен у просторе где владају (не)разумни гласови, слушам како беседе моји наметнути саговорници. Правим се да не чујем, али су они толико „убедљиви“ да је моја намера унапред – поражена!
И сада долази деоница која одсликава „тумачење времена српске збиље“ – масовне протесте студената широм Србије!
Један пацијент, који се представља као полицијац, каже, обраћајући се незнанцу који седи у његовој близини: „Ма, брата, то нису прави студенти! Да јесу, учили би. Уосталом има их понајвише оних који индех носе као знак препознавања, а „студирају“ двадесет и више година!!!“
Одговара му сабеседник: „Све бих ја њих послао у – рудник!!!“
Слушам, а не верујем незнанцу. По изгледу, рекло би се да је закорачио у осму деценију, а по облачењу да је сиромах!
-Ево, вели та старина која би послала студенте у рудник, да му је пензија тридесет хиљада и да му не била ни толика да и даље влада „жути олош“.

Aktuelno: Šta se događa u listu „Politika“

ДРУГИ ЧИН

Аутор ових редова припада генерацији која добро памти све студентске протесте – од Титовог доба, до Милошевићевог времена и садшњих дана! „Најдржа син наших народа и народности“, проблем је решио велемајсторски: „Студенти су у праву!“ Уследило је ново време! Студенти су прогласили победу и запевали; „Друже Тито, ми ти се кунемо да са Твога пута не скренемо!“
Када се завршила „студентска представа“, уследило је оно о чему народ није био обавештен: све коловође неприкосновена УДБА је по кратком поступку послала на преваспитање уз „љубазну молбу“ да изаберу неки други пут! Другим речима, за њих је студирање – прошлост! Они, који су имали среће, вратили су се у завичај, другима је обезбеђен „стан“ у Падинској скели! Било је то, дакле, време, када је владао закон јачег, а „делиоци правде“ веле (у име народа) да све треба да се ради по закону имајући у виду давно изречену оцену „најдржег сина наших народа и народности“ како се неке судије држе „закона као пијан плота!“
Време Милошевићеве владавине не вреди не описивати. По дикату Запада испоручен је Хашком трибуналу и, познато је, у казамату је завршио овоземаљске дане под околностима које ће, ваљда, једнога дана бити до краја разоткривене. Једно је, међутим, извесно: његов избор није био да оде у просторе вечите тишине! Издали су га најближи сарадници!
У доба „жутог олоша“ (претходне власти садашег режима) уследила је незабележена распродаја српске имовине! Пркосни народ Србије није се дао: борио се и победио! „Жути олош“ одлази са власти и долази најновије доба – владавина прерушених радикала!
Ко гледа ТВ, посебно „Пинк“, а сада и ТВ „Информер“, дознаје оно што никада није веровао да ће се догодити: незапамћени узлет наше економије и помпезна најава званичника да ће се „бескомпромисно“ обрачунати са криминалом и корупцијом! За сада, то се није догодило! Ко има стрпљења и доживи дубоку старост, можда ће и то дочекати! У међувремену, новинарство је – поражена професија!

ТРЕЋИ ЧИН:

Све може да стане у једну једину реч: надстречница!!! Није више ни битно ко је шта наредио, ко је извршења реализовао, ко је „из моралних разлога“ поднео оставку. (Не)надано – пала влада!
Сада није више ни важно да ли ће у наредним данима посланичка већина одлучити о избору нове владе или ће уследити гласање народа!
Младост Србије, најбољи међу нама, све своје захтеве – ако се разговетно читају – своди не једну једини оцену: ВЛАДАВИНА ПРАВА!
Другим речима, није више битно ко је председник Републике, ко председник Владе, ко је на челу Скупштине Републике Србије!
Србија је, нажалост, у тзв. в.д. стању. Годинама, понегде и деценијама! Узмимо пример најстаријег гласила на Балкану, „Политике“. Ту не важе закони: в.д. стање је време без краја. Некада угледна новина сада је постала обичан билтен владајућег режима! Срушили су углед листа они којима није место да га уређују, јер не поштују основно, најважније правило новинарског посла: чути и другу страну! Ако је утехе, истина,“Политика“ није никада била „безгранично слободна“, али се ипак знао неки ред! Сада влада – безакоње полтрона!
Аутор ових редака је готово три деценије био професионални новинар „Политике“ и удаљен је „споразумним раскидом радног односа“. Није се слагао, тужио је „Политику“, добио судски спор (видети прилог: „Срамота ме туђе бруке – „Како сам победио „Политику„). У „Политици“ због тог скандала нико није одговарао!