ЛЕСКОВАЦ. – Након што је Народни покрет Србије послао саопштење за јавност у коме између осталог наводи да је недостатак кадра у Дечијем диспанзеру у Лесковцу последица дугогодишњег лошег вођења кадровске политике, в.д. директора Дома здравља Сузана Митић демантовала је њихове тврдње.
Деманти преносимо у целости:
Народни покрет Србије – Градски одбор Лесковац у свом саопштењу износи неистините наводе. Истичу да први и кључни узрок проблема лежи у погрешно постављеној кадровској структури и да је занемарена обнова и очување стручног медицинског кадра.
Други проблем представља неконтролисан одлазак искусних лекара и специјалиста у пензију шро је довело до озбиљног дефицита педијатра у Дечјем диспанзеру.
Зарад истине и информисаности грађана истичемо следеће наводе:
Број лекара и осталог здравственог кадра који ће обављати здравствену делатност регулисан је Правилником о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе који је донет 2006 године (’’Сл.гласник РС’’ бр 43/2006…20/2013)
Правилник прописује да у здравственој заштити деце Дом здравља има једног доктора медицине – специјалиста педијатрије на 850 деце, у једног доктора медицине специјалисту педијатрије или доктора медицине на 1.500 школске деце.
С обзиром да Град Лесковац има 6799 детета узраста 0-6,99година, норматив за предшколску децу износи 8 специјалиста педијатрије.
У Граду Лесковцу живи 12.749 детета узраста 7-18 година, што по нормативима износи 8,5 специјалиста педијатрије или доктора медицине.
Такође, према одредбама правилника општине са преко 8.500 детета имају право на још једног педијатра и још једног педијатра у Саветовалишту за младе.
У Дому здравља Лесковац здравствену заштиту деци и школској деци пружају: 11 специјалиста педијатрије (норматив 10 специјалиста педијатрије) и 8 доктора медицине у здравственој заштити школске деце (норматив 8,5)
Напомињемо да један број лекара у Здравственој заштити одраслих поседује печате са ИД бројем II, што значи да имају право да прегледају школску децу (удаљене амбуланте) као и у Служби кућног лечења који могу прегледати школску децу у кућним условима).
Такође, број медицинских сестара/техничара у Служби за здравствену заштиту деце и школске деце већи је од норматива предвиђених наведеним правилником за 7, а у циљу спречавања гужви у збрињавању најмлађих пацијената.
Што се тиче стручног усавршавања запослених у овој служби, један лекар се налази на трећој години специјализације из педијатрије, док су по последњем Интерном конкурсу специјализације од стране вд директора одобрене 3 специјализације из педијатрије за Службу за здравствену заштиту деце и школске деце и један педијатар за Одељење за здравствену заштиту деце и школске деце у Огранку у Вучју.
Наведене чињенице указују да према републичким нормативима Дому здравља Лесковац не недостаје кадар у Служби за здравствену заштиту деце и школске деце.
Повећане гужве које се јављају најчешће у време вирусних инфекција сигурно продужују време чекања на прегледе, као и потпуно разумљива брига родитеља када је у питању здравствено стање деце.
На наводе да искусни лекари неконтролисано одлазе у пензију истичемо да се право на пензију остварује према одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању и Закона о раду и да то није ’’воља’’ установе, већ примена закона.
Напомињемо да је Република Србија Одлуком о преузимању оснивачких права над домовима здравља преузета оснивачка права над Домом здравља Лесковац 14.03.2020 од Града Лесковца.
Међутим, као и у време када је оснивач био Град Лесковац доношење кадровског плана је спадало у искључиву надлежност Министарства здравља, и са кадровским планом (где је по структури дат број извршиоца) је онемогућено ’’масовно запошљавање немедицинског кадра’’, како се наводи у саопштењу.
Стручно усавршавање (специјализације) здравственим установама одобрава искључиво Завод за јавно здравље, одобравајући које специјализације се могу расписати узевши у обзир број становника, број лекара и старосну структуру постојећих специјалиста.
Стога запошљавање у Дому здравља Лесковац никад није зависило од воље директора и ’’мреже повезаних људи’’ већ искључиво од сагласности Министарства здравља и кадра који је нормиран Кадровским планом министарства.
