LESKOVAC – Objavljujemo krajnje zanimljiv zapis-priču dr Aleksandra Rangelova, koji je trenutno angažovan u kovid bolnici u Leskovcu. Priča je neverovatna, ali nema razloga da ne verujemo dr Rangelovu, koji je posetioce njegove FB stanice, na kojoj je objavio ovu priču, bezbroj puta uverio da piše samo ono što je – život!
Dr Aleksandar Rangelov: Naš doktor Dragan Jovanović je naš major Dragutin Gavrilović, a mi smo branioci Beograda 1915.
– Sendvič je hrana načinjena od jednog ili dva parčeta hleba sa jednim ili više slojeva namirnica.
Hleb se može namazati puterom, močom, senfom ili nečim drugim kako bi se pojačao ukus i struktura.
Sendvič je dobio ime po engleskom aristokrati iz XVIII veka Džonu Montijegu, IV erlu od Sandwich-a.
Mada Lord Sandwich nije imao nikakve veze sa hranom navodno je za vreme kartanja voleo da jede ovu hranu zato što je istovremeno mogao da se karta i jede.
Naime, Lord Sandwich je bio strastveni kockar.
Toliko se unosio u igru, nije želeo da gubi vreme, a igrao je satima bez prestanka, da je jednom prilikom naredio svom slugi da mu donese za sto parče govedine izmedju 2 komada hleba – da ne bi igrao karte prljavim rukama.
Nije prošlo puno vremena, dok se nije čulo od njegovih saigrača: “ I’ll have what Sandwich is having…”.
Nešto kao: „I ja hoću da jedem to što Sendvič jede…“.
Ostalo je istorija.
U današnje vreme sendviči se obično nose na posao, u školu, na izlet ili politički miting kao deo „paketa“ za ručak.
Uobičajeno je da sadrže kombinaciju povrća, mesa, sira i nekog umaka.
Radnici kovid bolnice u Leskovcu ne rade u smenama od po 4h pa čak ni po 6h koliko maksimalno sme da se radi da ne bi došlo do preteranog izlaganja virusu i njegove akumulacije u organizmu.
Oni rade po 12h.
Svakog radnika za tih 12h sleduje samo po 1 zaštitno odelo tako da sestre, servirke i spremačice to odelo nose sve vreme bez mogućnosti da naprave pauzu.
Većina ljudi na planeti Zemlji ima tri kakva takva obroka: doručak, ručak i večeru. Užinu ili takozvanu marendu nema svako mada je i ona logična kod povećanih psihofizičkih napora.
Koliko je obroka obezbedjeno radnicima naše kovid bolnice?
Odgovor je 0!
A bilo bi divno kada bi im bio obezbedjen bar jedan mali sendvič ako već nema mogućnosti za prave obroke kao u drugim bolnicama.
Pa šta jedu? Ono što ponesu od kuće.
Koliko će se njih uz takav način rada zaraziti do kraja epidemije?
Mogu samo Bogu da se molim da moje pretpostavke nisu tačne, a odluka da se pod ovakvim okolnostima zabrani kovid radnicima ulazak u ostatak bolnice je sasvim na mestu. Jer, nemojmo se zavaravati, svi mi i naše porodice smo potencijalno zaraženi.
Odluka da se kovid radnicima uskrati hrana ima svoju „logiku“. Zašto brinuti o onima koji su već otpisani?
Oni su već izbrisani sa brojnog stanja.
Naš doktor Dragan Jovanović je naš major Dragutin Gavrilović, a mi smo branioci Beograda 1915-te.
Prisetimo se šta je čuveni major svojevremrno poručio svojim vojnicima:
„Junaci!
Tačno u 15 časova neprijatelja se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima.
Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao.
Vojnici! Junaci!
Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine.
Vi nemate više da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.
Zato napred u slavu!
Za Kralja i Otadžbinu!
Živeo Kralj! Živeo Beograd!“
