LESKOVAC – Na svom FB profilu dr Aleksandar Rangelov objavio je ovaj više nego zanimljiv prilog, koji prenosimo u celini:
Sredinom septembra ove godine preko facebook-a je meni običnom stigla neobična poruka od još neobičnije dame.
Sanja Krsmanović-Tasić:
„Zdravo Aleksandre!
Ja sam rediteljka i glumica u pozorišnoj trupi koja se zove „Hleb teatar“.
Možeš nas naći na FB i našoj web strani.
Radimo na predstavi „Marija Ručara“, po poemi koju su Aleksandar Vučo i Dušan Matić napisali 1935. godine.
Tema je položaj radnice, samohrane majke, u raljama eksploatatora.
Veoma me je inspirisao tvoj tekst o APTIV-u i želja mi je da se on projektuje tokom predstave.
Takođe mi je inspirativan tekst Jelene Živković pa bi mi značilo kada biste mi poslalli njen kotakt da je pitam da li je moguće da koristimo i njega u predstavi.
Za rad na predstavi Ministarstvo kulture nas naravno nije podržalo, ali smo dobili mala sredstva od Rekonstrukcije ženski fond.
Evo teksta, opisa predstave:
Predstava u nastajanju Hleb teatra „Marija Ručara“ je scenska interpretacija nepravedno zaboravljenog dela srpskih nadrealističkih pesnika Dušana Matića i Aleksandra Vuča.
„Marija Ručara“ i u sadašnjem vremenu snažno progovara o položaju žene, radnice i predstavlja jasan krik obespravnjene žene.
Poema je izašla u knjižarnici „Svetlost“ Lazara P. Vukićevića iz Beograda, 1935. godine kao prva knjiga edicije „Poezija i kritika“, ali je još pre puštanja u prodaju bila zabranjena, a nepovezani primerci uništeni.
Kroz ovu temu želimo da ukažemo na potencijalne perspektive prevazilaženja uslova svakodnevnog života u vreme globalnog neoliberalnog kapitalizma, njegovih paradigmi, politika, tehnika kontrole, zastrašivanja, uslova rada, migracijskih režima, demokratije.
Kroz ovu otvorenu probu i prezentaciju predstave u nastajanju želimo da otvorimo dijalog između publike i nas izvođača, uz pokretanje pitanja i tema koje će usmeriti i oblikovati naš dalji rad na predstavi.
Takođe ova prezentacija je i poziv novim učesnicima koji žele da nam se pridruže u sledećoj fazi rada na predstavi.
U predstavi učestvuju:
Marta Keler, Jovana Mihić, Jugoslav Hadžić i Sanja Krsmanović Tasić, koja je i rediteljka predstave.
Predstavu podržavaju: Rekonstrukcija ženski fond i MKM.
U četvrtak planiramo otvorenu probu, a premijeru negde u novembru.
Tada ćemo štampati i program i plakat predstave.
Ako nam dopustite da koristimo tekst, bićete naravno potpisani u programu.
Inače, moj svekar je bio iz Leskovca (preminuo je, na žalost), a svekrva, Grkinja iz Lebana.
Prof. Srdjan Pešić je moj drug iz rane mladosti.“
RA:
„Zdravo Sanja!
Sve to čime se bavite je izuzetno, svaka vam čast na angažmanu i humanosti.
Moj rođeni brat je Zoran Rangelov, pozorišni i radio režiser.
Diplomirao je u klasi prof. Dejana Mijača na FDU Beograd, a radi kao radio režiser u Dramskom programu Radio Beograda.
Uz njega sam pomalo upoznao i tu vrstu umetnosti.
Stojim vam na raspolaganju.
Šaljem vam Jelenin link za fb nalog.
Mi smo se nedavno upoznali na relaciji dr-pacijent, a onda je ona odlučila da se priključi udruženju građana „I ja se pitam!“ čiji sam i ja član.
Javite mi kako vam mogu pomoći.
Slobodno koristite moje tekstove, a sa Jelenom se dogovorite za njene.
Pozdrav!“
Sanja Krsmanović-Tasić:
„Dragi Aleksandre, puno hvala!
U kontaktu smo.
Veliki pozdrav, Sanja.“
23.12.2021. Sanja se ponovo javila.
Sanja Krsmanović-Tasić:
„Evo naše predstave!
Čekamo još potvrdu od Jelene za tekst.
Kasno sam joj se javila!“
RA:
„Čestitam Vam svima!
Sa srećom!
Bilo bi lepo da gostujete u Narodnom pozorištu u Leskovcu.“
Sanja Krsmanović-Tasić:
„Da, bilo bi odlično!“
RA:
„Razgovaraćemo sa ovdašnjom upravom u pozorištu.“
Sanja Krsmanović-Tasić:
„Bilo bi stvarno sjajno!“
RA:
„Ja se pomalo bavim i pisanjem tekstova za medije.
Da li mi dozvoljavate da našu prepisku iskoristim za neki tekst i objavim je?
Mislim da bi to bila najbolja najava vaše predstave.
Pozdrav!“
Sanja Krsmanović-Tasić:
„Naravno! Samo imamo promenu, nije više u predstavi Jovana Mihić, već Danilo Karapandža.“
Vreme mog detinjstva u Leskovcu je bilo vreme spokoja.
Pamtim ga po radosti i rutini.
Recimo po Politici.
Te dnevne novine je radnim danom kupovao moj otac.
Vikendom je to bila moja obaveza.
Papirnate novine su odavno ustuknule pred internetom i elektronskim vestima.
Ne i u našem domu.
Moja supruga, Smiljana, se uporno drži tradicije i ne odriče se trafika i Politike.
U izdanju od subote, 25.12.2021. u Kulturnoj rubrici naišla je na članak o pozorištu u kome se pominje Rangelov, ali ne Zoran!
„Marija Ručara“ premijerno u „Magacinu“.
Tekst predstave ne znam, ali mi je Sanja poslala odlomak:
“Reku ti je neko zgrabio, skrenuo, proždrao,
ciku i smeh na obali sunđerom profita popio.”
Град Лесковац: Пројекат из области јавног информисања за 2021. годину: ГЛАСНИК – Mедија центар 016: „Лесковац на путевима препорода.“ Напомена: „Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражaвају ставове органа који је доделио средства.“
