LESKOVAC, VLASOTINCE, DADINCE – Neformalno udruženje građana “Bitka za Vlasinu” uputilo je poziv meštanima Dadinca i svim aktivistima i prijateljima koji su proteklih pet meseci pomogli da se Rupska reka odbrani od izgradnje mini hidroelektrane “Besko”.
Saša Mladenović, član Bitke za Vlasinu, dipl. farmaceut i spec. biohemije na VMA, je pozvao nas iz Dubočice.
U njihovom pozivu je pisalo:
„Pre nepunih osam meseci rukovodstvo Opštine Vlasotince u saradnji sa investitorom MHE „Besko“, pokušalo je protivzakonito da progura izgradnju treće mini hidrocentrale na Rupskoj reci i tako je strpa u cevi.
Samim tim uništili bi i poslednji ostatak ove divne planinske reke koja izvire na Čemerniku.
Meštani sela Dadinca bi bili prisiljeni na izgnanstvo.
Takvu sudbinu već je doživela naša reka Bistrica.
Satrli su izvore.
Satrli su vodenice.
Satrli su valjačnice platna.
Satrli su poslednje tragove da su ovde nekada živeli vredni ljudi poznati po svom građevinskom majstorstvu širom bivše Jugoslavije.
Meštani sela Dadinca su uz pomoć neformalne grupe „Bitka za Vlasinu“, podrške aktivista, solidarnih i hrabrih ljudi iz zemlje i čitavog regiona uspeli da sačuvaju poslednji netaknuti deo nekada jedne od najčistijih reka Balkana.
Bili smo zajedno 160 dana pored svoje vatre na barikadama.
Sada je došlo vreme da se svima zahvalimo i da toplotu kojom je naša vatra grejala podelimo sa svima vama.
Dođite u Dadince 22. i 23 jula.
Mi podižemo posrnulu svest i potvrđujemo da nije tačno da ne može ništa da se uradi ako se građani okupe oko jednog opšteg cilja – odbrane prirode, odbrane prava na život.
U nedelju, 23. jula, predviđeni su: panel razgovor, razmena ideja, iskustava, iznošenje predloga i saveta i druženje sa svim ljudima koji su pomogli da se Rupska reka sačuva tokom pet meseci njene intenzivne odbrane.
Dolazak su potvrdili:
Inicijativa „Pravo na vodu“;
Odbranimo reke Stare planine;
prof dr Ratko Ristić, prorektor Beogradskog univerziteta;
dr Dragana Đorđević, naučni savetnik sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju;
dr Aleksandar Rangelov, ortoped hirurg koji na nivou svoje mesne zajednice u Leskovcu podiže svest građana da nema nemogućeg;
narodni poslanici Miodrag Gavrilović i Jelena Milošević.
Najavljen je dolazak gostiju iz Praljina, Loznice, Levča, Bosilegrada, Surdulice, Mlave.“
Naravno da smo se odazvali pozivu.
Moja dačija ima 7 sedišta, a toliko je bilo i nas.
Uputili smo se za Dadince neznajući da do tamo vodi duplo uži put od normalnog i triput stariji asfalt od potpuno izamortizovanog.
Bog čuva pijance, budale i neobaveštene naivčine pa tako i nas.
Sledeći put nećemo tamo ići bez džipa.
Dočekala nas je spašena reka, dugačka sofra prekrivena đakonijama u senci drveća i gostoljubivi meštani.
Sale Mladenović mi je najavio da ću biti jedan od govornika na skupu.
Pitao sam: „U kom svojstvu, Sale?“
– Kao predstavnik grupe koja je iz ničega stvorila nešto!
Razumeo sam šta želi.
Razumeo sam šta je potrebno Dadinčanima.
Preneo sam im naša iskustva sa poslednjih izbora za savete mesnih zajednica.
Mi iz Dubočice smo tada izvršili svojevrstan medicinski eksperiment.
Jedna mala grupa građana je postavila dijagnozu bolesti od koje boluje naša zemlja.
I ne samo to.
Mi smo otkrili i lek za tu bolest.
I spremni smo da taj lek bezuslovno podelimo svima koji žele da izleče našu Srbiju na izdisaju.
Svi prisutni su nas razumeli.
Aplauzi su se orili koritom spašene Rupske reke do korita Kozaračke reke, Južne i Velike Morave, pa sve do Dunava!
