ЛЕСКОВАЦ, БЕОГРАД – Ана Стјеља рођена је 1982. године у Београду. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду 2005. године на Катедри за оријенталистику. Магистрирала је 2009. године на Филолошком факултету у Београду, одбранивши тезу под насловом Људско и божанско у делу Мевлане Џелаледина Румија и Јунуса Емреа. Докторирала је 2012. године на Филолошком факултету у Београду одбранивши тезу под насловом Елементи традиционалног и модерног у делу Јелене Димитријевић. Оснивач је и главни уредник магазина за културну разноликост Алиа Мунди. Оснивач је Удружења за промоцију културне разноликости „Алиа Мунди”
Бави се писањем поезије и хаику пoезиje, као и превођењем поезије и прозе с енглеског, шпанског, португалског и турског језика. Бави се писањем кратке прозе и путописних есеја. Песме су јој превођене на хрватски, словеначки, македонски и персијски језик. Песме су јој објављиване у домаћим и страним зборницима. Добитник је неколико награда из области поезије и есејистике. Члан је Удружења књижевника Србије и Удружења књижевних преводилаца Србије.
Песме, приче, есеје и књижевне преводе објавила је у часописима: Кораци, Градина, Багдала, Поља, Луча, Траг, Аванград, Београдски књижевни часопис, Илустрована политика, Новости, Култура Уметност Наука (суботњи додатак Политике) Магазин (недељни додатак Политике), ЛУДУС, Нур, Наслеђе, Свитак, Златна греда, Ламед, Бдење, Наше стварање, Мостови, Браничево, Монс Ауреус, Повеља, Хаику новине, Мајдан…
ТРИ СУФИЈСКА ПЕСНИКА
ФЕРИДУДИН АТАР (1145-1220)
Из „Дивана”
Пошто никог нема
да нам буде сапатник у Љубави
за побожне је саг за клањање
a за нас порок и талог вински.
Место где се, попут лоптица,
котрљају људске душе
није место за ниткове
стога, какве то везе има с нама?
Ако са посвећеником поседе
они што духовно вино доносе
њихово је вино за пустињаке
талог и мамурлук за нас je.
Лек је за чистунце
страх је за сломљене,
радост за доброчинитеље
док за нас туга, сећање је.
О лицемеру, овде ниси ти
да посведочиш наше богатство
јер Вољени изнуди
све што у себи поседовасмо.
Од посланика Истине
дошле су речи мудре:
„Док својим путем ходиш, о измучени,
и за нас тугу испусти”.
На Путу овом,
Атар с тугом стопио се,
јер у потпуности у складу је,
утеха његова, и наша је!
Превод с енглеског- Ана Стјеља
МЕВЛАНА ЏЕЛАЛУДИН РУМИ (1207-1273)
Из „Дивана Шемса Тебризија”
Божји човек и без вина пијан је
Божји човек и без меса сит је
Божји човек растројен и заведен је
Божји човек под дервишком одором краљ је
Божји човек у пропасти благо је
Божји човек од ваздуха и земље сачињен није
Божји човек од ватре и воде сачињен није
Божји човек неограничено море је
Божји човек без облака бисере лије
Божји човек хиљаде месеца и небеса поседује
Божји човек хиљаду сунаца поседује
Божји човек Истином мудар начињен је
Божји човек из књиге учен није
Божји je човек изнад безверја и религије
За божјег човека добро и лоше наличе
Божји човек од непостојећег побегао је
Божјем човеку величанствено служи се
Божји човек, скривен је Шемседине,
да ли Божјег човека тражиш и проналазиш ти?!
Превод с енглеског- Ана Стјеља
ЈУНУС ЕМРЕ (1238-1320)
Из „Дивана”
Почујте ме, хеј мистици,
љубав сунцу наличи
срце што љубави нема
хладно је попут камена.
Шта расте на срцу од камена?
Ако се језик напије отрова
ако ласкаво почне да говори
реч ће тада у рат да се претвори.
Срце гори ако љубави нема,
смекша попут воска топљена,
али црна су срца камена,
као оштра зима су ледена.
И пред вратима оног господара,
у спокојству пријатеља стара,
звезда оних који воле
гласнику увек наликује.
Преко брига пређи Јунусе
ако треба и преко шуме ове
ако љубав најпре мистику треба
онда он као дервиш изгледа.
Превод с турског-Ана Стјеља
Феридудин Атар (1145-1221), персијски песник и суфија пореклом из града Нишапура, данашњи Иран. Мевлана Џелалудин Руми (1207-1273), персијски песник и суфија пореклом из града Балха, данашњи Авганистан.Јунус Емре (1238-1320), турски песник и суфија пореклом из града Ескишехира, (Анадолија),Турска.
Ана Стјеља
ДЕПОНИЈА
На непрегледној депонији сећања
чепрка по остацима свог минулог живота.
Пажљиво копа и тражи нешто
само њему знано
можда употребљиво,
још неокаљано.
Руке је све дубље уронио
и прљаве нокте зарио
не би ли на површину избацио
бар делић свога битка,
у стари папир замотан,
или напуклу љуштуру затворен.
Што више копа,
све више урања у смрад,
у понор и јад.
Наједном му се и небо учини
као удаљени вулкан
што у ветар шаље ужарену лаву– његов бес.
А када продре у најскривенији кут свога ума
остаје затрпан,
прекривен велом прождрљивог смећа!
БЕГ
Бежим.
Од стварности, од људи,
од пакости што зло буди.
Бежим.
Од светла, таме, ветра, кише
од ваздуха што на мржњу мирише.
Бежим.
Није важно ко сам,
да ли се овим светом
шепурим у златним ципелама
или њиме ходам боса.
Бежим.
а на ногама ми стављен тег
на очима повез да не видим
да се не дам у бег
да план о пропасти не предвидим.
Бежим.
Јурим као коњ крилати,
хиљаду ме очију подлих прати.
прати тај лет
као да ћу освојити цео свет.
Бежим.
Ал’ тег се чини све тежим и тежим
а бол још увек свежим.
Ипак, не преостаје ми ништа друго
и зато БЕЖИМ!
МУЗИКА ТИШИНЕ
Некад смо ћутали,
и у ћутњи се волели,
сећаш се?
Некад смо уживали у нотама
што су из нотних свесака бежале
да би се с тишином оном састале.
Некад нас је музика тишине забављала,
тунелима наших страсти јездила
док се није уморила и утихнула.
У тишини смо уснама помицали засторе,
рушили бедеме, скривали несреће.
Тишина.
Чујеш ли је?
Зар не осећаш дамаре њених груди
зар је не можеш дотаћи и рукама загрлити?
И сад ме боли музика тишине,
боли ме сваки њен такт, грозничави звук
јер се у страшни јаук претвара,
тишина.
Библиографија – Објављене књиге: Збирка поезије „Моира“ (Народна књигa, 2002), збирка поезије „Aтави“ (Народна књигa, 2004), збирка поезије и есеја „Еден & Хад“(Београд, 2006), збирка хаику поезије „Tри Гејше“ (Београд, 2008), збирка дечје поезије „На корак до дуге“(Београд, 2009), избор из поезије Федерика Гарсија Лорке Сенка моје душе, у преводу са шпанског језика, (2008), избор из поезије Пабла Неруде Земља у Теби, у преводу са шпанског језика, (2008); друго издање (2010), избор из поезије Јунуса Емреа Славуј љубави у преводу са турског језика, 2010. године, стручна књига Песници Универзума: Мевлана Џелалудин Руми и Јунус Емре (2013), превод збирке поезије Федерика Гарсија Лорке Тамаритски Диван (2014); Приређене књиге: Никола Матић, Српске православне школе у БиХ под аустроугарском управом (2008), Јован Јовановић Змај, Источни бисер (2011);
