DR NATAŠA DIMITRIJEVIĆ, DOKTOR EKONOMSKIH NAUKA: „Beskraj“, priča

Bojimo se samoće. Bojimo se društva. Tumaramo od sebe do drugih ostavljajući bledunjavi trag. Vodi nas instikt. Želja. Nada. Gurkamo i ćuškamo jedni druge, tražeći toplinu pod dlanovima. Sudbina, univerzum, slučajnost – sve nas spaja u nekom momentu. Susrećemo se, mimoilazimo i razdvajamo. Razdvajamo, ne bi li se ponovo susreli. Čeznući za sobom, tražimo se u drugima. A nas tamo nema.

Prolazimo oprezno kroz život. Vukući za sobom teret prošlosti. Otvrdli u sosptvenoj tišini. Jer ćutanje je sigurnost. Navikli smo već da pratimo utabani put. Da hodamo, kao kroz šumu, dobro poznatom stazom izbegavajući krckanje grančice pod nogama. Da lišće pod nama ne zašušti. Da ne probudimo zver. Zato koračamo bešumno. Zakopčani do grla, sumnjom i nepoverenjem. Povlačimo se u sebe kao uplašena, nesigurna životinja. Prezrivo posmatramo iz prikrajka jedni druge. Sitnih očiju, naoštrenih zenica ne bi li uočili opasnost i obmanu. Jer čovek nikome ne veruje. Poverenje zahteva hrabrost.

Ogorčeni i hladni. Kao uglačana dečja klizavica. Pod navalom klizača, još čvršća, nepopustljiva, blistava u svojoj jačini. Provodimo dane u okviru umišljenih granica sigurnosti. Skrivajući se od ljudi, bežeći čak i od sopstvene senke. Jer nama niko ne treba, govorimo  – dovoljni smo sami sebi. Učvršćujemo zidine našeg sopstva, zakucavajući eksere samodovoljnosti. Bunker – to smo mi. Leđima naslonjeni na vrata da ne izađe svetlost, da ne uđe mrak. Drčno čuvajući zalihe sebe.

Kukavički se sklanjamo od ljudi. Obaramo pogled pred tuđom nevoljom, držeći ruke zaposlenim trivijalnim poslovima. Savest nas ne pritiska dok zatvaramo oči pred onim što nam ruži pogled. Upijamo samo lepotu. Nestvarnost. Odgurkujemo ljude kao sezonsku obuću. Setimo ih se onda kad zatreba. Kad zagrmi ili zaveje sneg. Za one koje ne poznajemo, bubnemo olako poneku pogrdnu reč. Reč koja poput noža odseče lako gromadni komad mesa. Jer su reči oružje.

A potrebni smo jedni drugima. Da pružimo jak stisak ruke, da zagrlimo, zagrejemo hlad duše. Da olakšamo nemir, da razmaglimo pogled, da sa nekim nemoć otćutimo. Jer u društvu se tuga rastače.

Čovek – to je sve što ti ponekad treba. Neko ko te poznaje godinama. Neko kome veruješ. Ko oprašta i reč i delo. Zato što razume. Zato što i sam pogreši. Neko kome si potreban Ti i ono što ispod tvoje kože, kostiju i žila kuca. Tvoj očaravajući mikrokosmos. Tvoj predivni beskraj.

Tu ne može svako da zakorači. A i ne treba.

DR NATAŠA DIMITRIJEVIĆ: BIOGRAFIJA

Nataša Dimitrijević rođena je 16. marta 1979. godine u Leskovcu, gde je završila osmogodišnje i gimnazijsko obrazovanje. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Nišu 2004. godine. Na istom fakultetu 2010. godine odbranila je magistarsku tezu pod nazivom „Značaj društvene odgovornosti preduzeća u savremenim uslovima poslovanja“. Doktorat ekonomskih nauka stekla je odbranom doktorske disertacije 2016. godine na temu „Poslovna etika, društvena odgovornost i konkurentska prednost preduzeća”, na Fakultetu za finansije, bankarstvo i reviziju, Univerziteta Braća Karić u Beogradu.

Dr Nataša Dimitrijević trenutno je šef računovodstva u Prekršajnom sudu u Leskovcu. Od 2005. godine radi u OŠ ’’Kosta Stamenković’’ u Leskovcu na računovodstvenim poslovima. Nakon toga, zapošljava se 2006. godine u srednjoj Trgovinsko-turističkoj školi u Leskovcu, gde obavlja poslove profesora ekonomske grupe predmeta. Od 2008. godine radi u Regionalnom garancijskom fondu za južnu Srbiju gde obavlja funkciju v.d. direktora. Od 2009. godine obavlja poslove saradnika direktora za ekonomska pitanja u Agenciji za lokalno ekonomski razvoj u Leskovcu.

Pohađala je 2010. Univerzitet socijaldemokratije (UNISD), u organizaciji Centara za studije socijalne demokratije i Fondacije Friedrich Ebert Stiftung. Tokom 2012. godine učestvovala je u obrazovnom programu „Upravljanje projektnim ciklusom u projektima finansiranim od strane EU“, Beogradske otvorene škole. Teme sa ovih studija su usko povezane sa etikom i društveno odgovornim poslovanjem.

Angažovana je u okviru USAID projekta za reformu sudstva kao član radne grupe za Pristup sudu. U okviru ovog projekta učestvovala je na studijskom putovanju u Americi na temu upravljanja sudskom administracijom. Takođe, učesnica je studijskog putovanja u Brižu (Belgiji) u okviru projekta Speak European – Kancelarije za evropske integracije, pri čemu je tri nedelje pohađala nastavu o Evropskoj Uniju na Evropskom Koledžu.

Nataša Dimitrijević udata je i majka dvoje dece.