Hladnoća je prodirala sve do vrha nožnih prstiju. Đon cipela je bio previše tanak i nespreman za vejavicu snega i njegovu veličanstvenu škipavost. Krupne, prelepe pahulje, teatralno su igrale oko njegov obod šešira. Grupisane u malu složnu četu kristalića, lepile su se na teškom, vunenom kaputu. Nije nosio rukavice. Jedan od onih odevnih predmeta koji se najčešće zaboravlja. Zato, kada bi rukama pokušao da strese hladne slojeve snega, osetio bi iznenađujuću vrelinu hladnoće. Kontrast koji često ostavlja zbunjujući utisak na promrzlim, sada već crvenim prstima.
Vetar je dodatno otežavao situaciju. Grandiozan prizor mećavosti, nije dozvoljavao onima koji su se napolju zatekli, mogućnost da uživaju u snežnoj panorami. Pahulje su obigravale oko svih prolaznika. Svojom paperjastom hladnoćom demonstrirale su prirodnu nadmoć. Ledile su trepavice, nozdrve i usne. Jaka zima ume da zagospodari kad joj se prohte.
Ubrzanim hodom stigao je do zgrade u kojoj je stanovao. Raskošno se baškarila svojom starinskom lepotom. Sneg je već zavejao stepenice na ulazu, te je svojim koracima tonuo u meku belinu, ostavljajući tragove za sobom. Levom se rukom pridržavao za ogradu koja je svojom čeličnom zaleđenošću dodatno pekla mokru šaku. Čoveka uvek preplavi milina pri samoj pomisli da ga nakon ovakvog susreta sa zimom čeka topao dom.
Otključao je vrata bacivši ključeve na sto. Skidajući šešir i kaput, a potom i mokre cipele, osetio je blago rasterećenje. Zimska odeća dodatno optereti glavu i ramena. Čovek se prosto uobliči težinom na koju se prelako navikne. Reči su lutale po glavi. Reči komšije koji se iseljvao, pretumbajući upakovane kutije preostalog života, iz lifta u prizemlju zgrade. ’’Čovek je rođen da se muči’’. Strese se pri ponovnoj pomisli na ovu izjavu. Teška beše slika otužnog, slomljenog čoveka koga je muka naterala da napusti dom.
Ovaj utisak beše prejak. Ove reči mogu da lome ako im se misao preda. Zato protrese glavom kao da skida sa sebe preostali nerastopljeni sneg. Toplota doma polako je preuzimala njegovo telo pod zaštitu, grejući mu ispucale ruke i promrzla stopala. Kao da je čekala da ga ušuška svojom tišinom i sigurnošću. Predmeti po stanu behu tako raspoređeni, kao da su se ceo dan pripremali za susret sa svojim vlasnikom. Teški, metalik draperi, prigrlili su ivice zida, kako bi prozor privukao pažnju svojom svetlom veličanstvenošću. Čovek se kao omamljen primiče besprekorno čistom prozoru. Širom otvorenih očiju, još mokrih trepavica, pogled mu se zakristalio. Svet pred njim postade savršeno čist i beo. Raskošno snežan, hirovito zavejan. Hladne, dostojanstvene krošnje drveta topile su nešto duboko u njemu. Milina se rastočila unutar njega. On u blaženom čudu polako otvori usne kao da htede nešto da izusti, nešto bitno – prelepo i snažno. Ali zaćuta. Savršen osećaj ne da se rečima opisati.
Možda je čovek rođen da se muči. Da živi naruženog pogleda na svet oko sebe. Ali je svakako rođen da oživi lepotu. Neki svoj savršeni oset čula.
Ovako pomisli, posmatrajući trenutnu čarobnost života.
dr Nataša Dimitrijević
Dr Nataša Dimitrijević: BIOGRAFIJA
Nataša Dimitrijević rođena je 16. marta 1979. godine u Leskovcu, gde je završila osmogodišnje i gimnazijsko obrazovanje. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Nišu 2004. godine. Na istom fakultetu 2010. godine odbranila je magistarsku tezu pod nazivom „Značaj društvene odgovornosti preduzeća u savremenim uslovima poslovanja“. Doktorat ekonomskih nauka stekla je odbranom doktorske disertacije 2016. godine na temu „Poslovna etika, društvena odgovornost i konkurentska prednost preduzeća”, na Fakultetu za finansije, bankarstvo i reviziju, Univerziteta Braća Karić u Beogradu.
Dr Nataša Dimitrijević trenutno je šef računovodstva u Prekršajnom sudu u Leskovcu. Od 2005. godine radi u OŠ ’’Kosta Stamenković’’ u Leskovcu na računovodstvenim poslovima. Nakon toga, zapošljava se 2006. godine u srednjoj Trgovinsko-turističkoj školi u Leskovcu, gde obavlja poslove profesora ekonomske grupe predmeta. Od 2008. godine radi u Regionalnom garancijskom fondu za južnu Srbiju gde obavlja funkciju v.d. direktora. Od 2009. godine obavlja poslove saradnika direktora za ekonomska pitanja u Agenciji za lokalno ekonomski razvoj u Leskovcu.
Pohađala je 2010. Univerzitet socijaldemokratije (UNISD), u organizaciji Centara za studije socijalne demokratije i Fondacije Friedrich Ebert Stiftung. Tokom 2012. godine učestvovala je u obrazovnom programu „Upravljanje projektnim ciklusom u projektima finansiranim od strane EU“, Beogradske otvorene škole. Teme sa ovih studija su usko povezane sa etikom i društveno odgovornim poslovanjem.
Angažovana je u okviru USAID projekta za reformu sudstva kao član radne grupe za Pristup sudu. U okviru ovog projekta učestvovala je na studijskom putovanju u Americi na temu upravljanja sudskom administracijom. Takođe, učesnica je studijskog putovanja u Brižu (Belgiji) u okviru projekta Speak European – Kancelarije za evropske integracije, pri čemu je tri nedelje pohađala nastavu o Evropskoj Uniju na Evropskom Koledžu.
Nataša Dimitrijević udata je i majka dvoje dece.
