DR NATAŠA DIMITRIJEVIĆ: OBRAZOVANA, TALENTOVANA, PRIMER ZA UGLED
Kardašijan žene. Gledala sam sinoć film „Gordost i predrasuda“, koji je dobro poznat ženskom rodu. Jedan od onih lepih, romantičnih filmova koji ima srećan kraj. Opušta. Nema te žene koja se nije poistovetila sa heroinom Elizabet Benet. Hrabra, odvažna i svoja. I ono što je najbitnije, a ujedno i razlog što poseduje te neverovatne kvalitete, je njena ljubav prema čitanju. Ljubav prema čitanju knjiga i životu koji ona obogaćuje.
Kako se samo u to vreme teško živelo. Život mlade devojke je sudbonosno prepušten voljom muškarca. Oca, brata, supruga. Žene nisu imale pravo da nasleđuju imovinu te su zato morale dobro, bogato da se udaju kako bi osigurale svoju egzistenciju. A onda, sve je to zahtevalo neke posebne kvalitete koje je ona morala da ponudi suprotnom polu. Da veze, da svira neki muzički instrument, da ima lepu boju glasa kojom će upriličiti neki skup svojim pevanjem.
Danas je, kažu, drugačije. Bolje. Žene su se izborile za mnoga svoja prava. Samostalne i nezavisne, mlade i perspektivne, nemaju više za cilj udaju. Žene danas imaju slobodu izbora. Žene su izabrale da budu jake. Svoje.
A onda se latim mobilnog telefona i Instagrama. Raskoš i lepota žene u izobilju. Svaka je lepa i gotovo identična onoj drugoj. Akcenat više nije na licu. Nije na očima. Žene su odlučile da svoju slobodu pokažu. Fotografišu. Filtriraju i fotošopiraju. Da je obnaže. Simbol ženske slobode danas je „Kardašijan“ atribut.
Tolike godine borbe, izgaranja i neodustajanja za slobodu i jednakost. I šta smo postigle? Šta smo postale?
