LESKOVAC. – Svemu se čovek brzo prilagodi pa i sebi. Nekim svojim, sopstvenim okvirima i vrednostima.
Tako se desi da on zaboravlja kako je nekad ispao naivan i glup. Ne pamti ono što u njegovim očima umanjuje sopstvenu vrednost ili se priseća detalja iz prošlosti uz izvesne, ponekad ogromne korekcije događaja. Drugim rečima, on prilagođava prošlost sebi i svojim potrebama.
Lako čovek nađe opravdanje za svoje postupke kako bi sebe pred sobom odbranio.
S druge strane, sve ono što ga je nekad, u nekom momentu u prošlosti izdvajalo iz gomile, krasilo i ulepšavalo, on pamti do najsitnijih detalja.
Slagati sebe je mučenička veština koja je jednaka iluziji. Ovo iz razloga jer smo sebi i tiranin i žrtva i gotovo uvek, bez izuzetaka, znamo koju smo ulogu kada odigrali.
Teško je sebi priznati slabosti i mane a da ih brže-bolje nečim ne ulepšamo.
Biti čovek među ljudima znači da se pred sobom unizimo, da pred sobom glavu spustimo.
Lako je gorditi se pred svetom, teško je sebe u oči pogledati.
