Čovek ni za čim toliko ne žali u životu koliko za utrošenom energijom na beznačajne ljude i događaje. Silna je ta želja za pripadanjem u mladosti.
Tako smo još kao sasvim mladi i neiskusni, često sumnjali u tačnost svojih opažaja i sebi bili manje značajni od drugih.
Smućeni uzburkanim osećanjima i neiskustvom, mnogi su nam se tada činili bitnim i važnim.
A njihova jedina bitnost i naizgledna važnost bila je u našoj pogrešnoj percepciji.
Potom smo sazreli i shvatili da su ti ljudi bili za nas pogrešni još na samom početku.
Kao što smo i mi bili pogrešni za njih.
