Dr Nataša Dimitrijević, književnica: „On je čekao da mu ona dođe…“

Prišao je prozoru s namerom da ga zatvori. Vriska i plač dece, pomešani s gromkim smehom odraslih, išli su mu na živce.
U sobi je vladala tišina, ispunjena teškim, toplim vazduhom. Leto je.
Načas je sve utihnulo. Čuo je ptice kako se svađaju i pevaju. Buka je isto zvučala i među ljudima i među ostalim živim bićima. Nerazgovetno.
Pod njegovim stopalima, na visokom spratu, živeo je grad. Toplota je isterala sve na ulice.
Ne i njega.
On je čekao da mu ona dođe. Nasmejana i srećna što ga vidi. I to je bilo sve što mu je trebalo. Lak osmeh, topli prsti i meka koža koja miriše na vreli pesak i more.
Nosila je neko svoje leto, svaki put kada se pred njim pojavi.