Nije ni čudo što nam loše ide. Od rođenja nas uče da se takmičimo i da budemo bolji od drugih. U svemu. A ukoliko ne uspemo, ukoliko se ne izdvojimo u gomili, ponašaju se prema nama kao da smo slabi, neuki i nesposobni. I mi u to poverujemo lakše i brže nego u postojanje Deda Mraza.
Tako nas uče u školi, tako se ponašamo i kada odrastemo. Verujemo da tako treba.
Biti i ostati sam protiv svih.
Šta očekujemo onda od društva u kome živimo? Može li celina da bude jaka i zdrava ako je pojedinac koji je deo nje drčan i samoživ?
Ne može, jer nije nam društvo gnjilo već ga mi u malim količinama, svakodnevno trujemo svojom gramzivošću.
