Корачао је ходником огромног, модерног хотела. Бат његових корака као да се није усуђивао да наруши тишину празног простора. Тишина појачава осећај усамљености. Прислонио је картицу на сензор електронске браве где се чуло само кратко једнолично зујање. Притиснуо је кваку и врата су се лагано отворила. Из једне учмале тишине ушао је у другу, мању, приватну тишину хотелске собе. Ограниченост простора као да му је враћао дах, назад у уста. Тео се одједном осети напуштено.
- Обећао је себи да неће размишљати о Лори. Иако је дошао у град о коме је она дуго маштала и сањала, и у који се најзад преселила, покушаће да заврши посао због кога је дошао. Тео је био добар и вешт адвокат. Каријера му је била приоритет. Волео је посао којим се бавио. Тако да је лако и брзо напредовао. С друге стране, однос са људима, однос са Лором, није био лак. За Теа, Лора је била превише компликована. Заправо, компликовани су били обоје. Њихова веза је од почетка била тешка и климава.
- Тео је волео живот у малом граду, док је Лора волела живост и ритам великог града. Волели су једно друго, али нису волели компромисе. Попуштање за сваког од њих значило је мали пораз. А обоје су волели да побеђују. На крају, победили су обоје тако што су одустали од њихове везе.
- Тео брже-боље напусти грубу тишину у соби и крену низ уску улицу. Богати европски градови често су имали мале, уске улице, које личе једна на другу. Приближавао се готово нестварном, чаробном тргу града, који је фасцинирао младе туристе. Сумрак је појачавао лепоту која га је окруживала са свих страна. Сетно упаљене светиљке града, звецкање прибора нагужваних ресторана, весели кикот парова док испијају вино. Тео није био фасциниран.
- Тео се замисли. Коме припада овај прелепи град? Коме је намењен живи црвкут птица? Чије се усне сладе најфинијом чоколадом, намерно разбацаном у излогу малих, вековима старих продавница? Шта ће све то, овако усамљеном човеку?
- Тео није био изненађен бројем ресторана и њиховом раскошном понудом. Ипак, избор је увек чинио на основу музике која је мамила из летњих башти. Лагани, заводљиви џез. Појачивач укуса. Од свих лепота која га је готово нападала са свих страна, музика је она која га је нежно руком намамила. Као вешта љубавница. Изабрао је сто смештен поред мало накривљеног дрвета, украшеним светлуцавим, једнобојним сијалицама. Призор као из сладуњавог филма и chick-lit литературе. Тео је волео баршунасто несавршенство. Перфекционизам је у њему изазивао монотонију и туп осећај.
- Уживао је у вину као и сви око њега. Полагано се препуштао топлини текућине која је грејала његово тело. Помисли, да ли да јој пошаље поруку. Само да је обавести да је ту, у њеном граду. Како “само“? – прекорно се запита. Шта то значи “само“? Знаће она одмах зашто се он први јавио. И, шта ако му не одговори? Не! Она је увек пристојно одговарала. Шта ако је заузета? Ако више није сама? Наравно да није – одговори одмах сам себи. Али, запита се Тео, како је он и даље сам? Зато што је будала, ето зашто, настави да даје себи брзе одговоре. Добро, можда је и она сама, па и она је будаласта као и он. Насмеја се при овој помисли. Баш је добро са собом поразговарао. Као и увек. Гомила глупих питања и још глупљих одговора. Суштина је… Неће послати поруку.
- Добро! – рече себи, и прочисти грло. Ово је једина паметна ствар коју је могао да смисли у последњих сат времена. Препустиће се лаким нотама Били Холидеј (I’ll be seeing you, In every lovely summer’s day, In everything that’s light and gay, I’ll always think of you that way….), и отпи гутљај вина.
- Чекам те. Ресторан One, десно од улаза. Само се појави. Смајли.
- Поруку је послао без размишљања. Разум понекад треба да утихне.
- И није се плашио одговора. Биће шта треба да буде.
- Није одговорила. Појавила се након двадесетак минута, будаласто насмејана.
- Град је наједном и Теу постао леп. Испуњен лаганим нотама у којима се наслућивао наставак једне љубавне приче. Јер, лепо је само ако додирне душу.
Др Наташа Димитријевић: БИОГРАФИЈА
- Наташа Димитријевић рођена је 16. марта 1979. године у Лесковцу, где је завршила осмогодишње и гимназијско образовање. Дипломирала је на Економском факултету у Нишу 2004. године. На истом факултету 2010. године одбранила је магистарску тезу под називом „Значај друштвене одговорности предузећа у савременим условима пословања“. Докторат економских наука стекла је одбраном докторске дисертације 2016. године на тему „Пословна етика, друштвена одговорност и конкурентска предност предузећа”, на Факултету за финансије, банкарство и ревизију, Универзитета Браћа Карић у Београду.
- Др Наташа Димитријевић тренутно је шеф рачуноводства у Прекршајном суду у Лесковцу. Од 2005. године ради у ОШ ’’Коста Стаменковић’’ у Лесковцу на рачуноводственим пословима. Након тога, запошљава се 2006. године у средњој Трговинско-туристичкој школи у Лесковцу, где обавља послове професора економске групе предмета. Од 2008. године ради у Регионалном гаранцијском фонду за јужну Србију где обавља функцију в.д. директора. Од 2009. године обавља послове сарадника директора за економска питања у Агенцији за локално економски развој у Лесковцу.
- Похађала је 2010. Универзитет социјалдемократије (UNISD), у организацији Центара за студије социјалне демократије и Fondacije Friedrich Ebert Stiftung. Током 2012. године учествовала је у образовном програму „Управљање пројектним циклусом у пројектима финансираним од стране ЕУ“, Београдске отворене школе. Теме са ових студија су уско повезане са етиком и друштвено одговорним пословањем.
- Ангажована је у оквиру USAID пројекта за реформу судства као члан радне групе за Приступ суду. У оквиру овог пројекта учествовала је на студијском путовању у Америци на тему управљања судском администрацијом. Такође, учесница је студијског путовања у Брижу (Белгији) у оквиру пројекта Speak European – Канцеларије за европске интеграције, при чему је три недеље похађала наставу о Европској Унију на Европском Колеџу.
- Наташа Димитријевић удата је и мајка двоје деце.
