Прстима је опипавао ноћни сточић поред кревета. Тражио је телефон како би погледао колико је сати. Већ је неко време био будан, чинило му се сатима, а подешени аларм се није оглашавао. Неколико књига, које су се налазиле на сточићу, склизнуле су на под, нарушавајући мрачну тишину. Дејв се већ унервозио. Напипавао је само лаку таму испод прстију. Напокон је осетио глатку, хладну правоугаону површину. На телефону су забљештали бројеви. 4.05 сата иза поноћи. Како кажу – глуво доба. Прерано за буђење, прекасно за сан.
Дејв је дубоко уздахнуо, дајући тиме мелодрамичан акценат ситуацији у којој се нашао. Кад би барем знао зашто не може да заспи. Шта га је је толико мучило, чиме се то његова душа бори? Човек може да добије битку ако познаје свог противника. Или барем ако познаје себе. Овакав, сметен и збуњен, већ је поражен.
Левом руком је жустро стргао покривач са себе и спустио најпре једно па друго стопало на хладну површину пода. У кући је већ било прилично хладно. Опипавао је стопалом по поду не би ли пронашао папуче, али ни то му није успевало. Одустао је и од папуча. Као што је одустао од сна. Несаница је постајала хронична.
Дејв није волео када би се нашао у малодушном расположењу. И трудио се колико год је могао да се избори са лошом вољом. Није био човек који се лако препуштао меланхолији и њеним подмуклим замкама. Али, када би се предао, када би дозволио да га се меланхолични пипци дочепају, тада би се потпуно приклонио “blue mood-у“. И сета га не би штедела. Пловио би на њеним мрачним таласима туге, док му се душа не смежура после неког времена.
Стопала су му била хладна. Упалио је лампу и навукао вунени џемпер. Статичност га је још више чинила нервозним. Морао је да се креће, покрет тела опуштао му је напрегнуте нерве. Насуо је чашу воде и застао поред прозора. Поглед му је лутао у ноћ. Мрак је имао оштре зубе. Присетио се текста легендарне песме које је волео.
“When the light begins to change
I sometimes feel a little strange
A little anxious when it’s dark“
Тихо је певушио. Ветар се поигравао мрачним сенкама. Слична се представа одигравала у њему. Ковитлало се лишће и у Дејвовим венама. Злослутна се тама увлачила у његове поре. Кожа му се најежила.
Чега се толико бојиш? Шапутаве су се речи искрадале са Дејвових усана. Шта се крије у твојој тами Дејв? – низала су се питања, једно за другим. Одговора није било.
Ветар се напољу утишао. Оставио је лишће на миру. Звезде су губиле свој сјај. Тама је почела да бледи. Зора се полако прикрадала. Немир се у Дејву утишао, гуркајући питања постранце. Ни овог јутра, Дејв није имао одговор.
Одговор који вероватно већ зна. Али још увек није спреман да га чује.
Др Наташа Димитријевић: БИОГРАФИЈА
Наташа Димитријевић рођена је 16. марта 1979. године у Лесковцу, где је завршила осмогодишње и гимназијско образовање. Дипломирала је на Економском факултету у Нишу 2004. године. На истом факултету 2010. године одбранила је магистарску тезу под називом „Значај друштвене одговорности предузећа у савременим условима пословања“. Докторат економских наука стекла је одбраном докторске дисертације 2016. године на тему „Пословна етика, друштвена одговорност и конкурентска предност предузећа”, на Факултету за финансије, банкарство и ревизију, Универзитета Браћа Карић у Београду.
Др Наташа Димитријевић тренутно је шеф рачуноводства у Прекршајном суду у Лесковцу. Од 2005. године ради у ОШ ’’Коста Стаменковић’’ у Лесковцу на рачуноводственим пословима. Након тога, запошљава се 2006. године у средњој Трговинско-туристичкој школи у Лесковцу, где обавља послове професора економске групе предмета. Од 2008. године ради у Регионалном гаранцијском фонду за јужну Србију где обавља функцију в.д. директора. Од 2009. године обавља послове сарадника директора за економска питања у Агенцији за локално економски развој у Лесковцу.
Похађала је 2010. Универзитет социјалдемократије (UNISD), у организацији Центара за студије социјалне демократије и Fondacije Friedrich Ebert Stiftung. Током 2012. године учествовала је у образовном програму „Управљање пројектним циклусом у пројектима финансираним од стране ЕУ“, Београдске отворене школе. Теме са ових студија су уско повезане са етиком и друштвено одговорним пословањем.
Ангажована је у оквиру USAID пројекта за реформу судства као члан радне групе за Приступ суду. У оквиру овог пројекта учествовала је на студијском путовању у Америци на тему управљања судском администрацијом. Такође, учесница је студијског путовања у Брижу (Белгији) у оквиру пројекта Speak European – Канцеларије за европске интеграције, при чему је три недеље похађала наставу о Европској Унију на Европском Колеџу.
Наташа Димитријевић удата је и мајка двоје деце.
НАПОМЕНА:
Град Лесковац: Пројекат из области јавног информисања за 2021. годину: ГЛАСНИК – Mедија центар 016: „Лесковац на путевима препорода.“ – „Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражaвају ставове органа који је доделио средства.“
