Treba neko da objasni mladim devojkama da njihova vrednost ne zavisi od želje muškarca za njom. Da je njihova seksualnost često određena brojem knjiga koje su pročitale, a ne brojem (veličinom) garderobe koju nose. Da su lepe i pametne i kada su nenašminkane, čupave i kada nisu „trendi“. Da uživaju u svojim mladim godinama, a ne da ih šminkom i odećom dodaju sebi do granice neprepoznatljivosti. Da su lepi, pametni i lepo vaspitani dečaci, a ne nužno njihovi mišići i bezobrazni šarm. Da fizička lepota zgasne usled lošeg karaktera. Da je u redu ako ih dečko ostavi, to je samo jedno iskustvo više. Da dostojanstveno nastave svoj život bez njega. Da sve u životu mogu same a ne samo ako su sa nekim. Da im kroz život ne treba muškarac kao modni detalj već jak i stabilan partner. Da ulažu u sebe kao u intelektualnu svojinu koju im niko ne može oduzeti. Da veruju delima, a ne rečima. Da budu hrabre kakve i jesu. Da veruju u sebe pa tek onda u druge. Da ovo društvo bez njih ne može. Da se ne smeškaju onda kada im nije do smeškanja i da bez straha umeju da pohvale i pokude.
Da traže ljubav, ali i da znaju da je uzvrate. Onako kako samo žena to ume. Nežno, krhko i jako.
