Dr Živan Stojković: NOR Srbije u ratnim brojevima lista „Mladi borac“ 1944-1945. godine

Др Живан Стојковић. – НОР СРБИЈЕ У РАТНИМ БРОЈЕВИМА ЛИСТА „МЛАДИ БОРАЦ“ 1944-1945. ГОДИНЕ

ПРОФ. ДР ЈОВАН ЗЛАТИЋ: РЕЦЕНЗИЈА

• Градски одбор СУБНОР-а Лесковца један је од ретких који, поред осталих активности, поклања велику пажњу издавачкој делатности посвећеној у првом реду ослободилачким ратовима Србије, а посебно Народноослободилачком рату 1941-1945. године. Један од доказа је и чињеница да је ово 26. књига посвећена обележавању осамдесетогодишњице од почетка устанка у Србији, 7. јула 1941. године против фашистичког окупатора у Другом светском рату. Са пуно знања и одговорности уз ангажовање већ афирмисаних аутора у обради новије историје Србије, свака књига, па и ова писана је на основу извора првог реда уз зналачку примену историографске методологије. Ипак, највише пажње је поклоњено обради тема из периода Народноослободилачког рата 1941-1945. године са јасном намером да се досегне историјска истина о Србији, њеној улози у остваривању победе над фашизмом  и Социјалистичкој револуцији, која је омогућила живот у новом друштвеном поретку. социјализму за наредних пола века. У настојању, пак, да се што објективније прикажу догађаји у највећој мери су коришћени извори првог реда, по историографској номенклатури, како би се избегла идеолошка пристрастност и ненаучна тумачења. При том је коришћење штампе представљало евентуалну могућност произвољности због новинарског приступа и њеном третирању као посебне врсте пропаганде. Наравно, логично је очекивати да у листовима, билтенима, зидним новинама, плакатима и другим облицима јавног оглашавања постоје и подаци који се морају узимати доста опрезно, али и ти листови у највећем делу својих текстова могу бити реални, истинити и третирани као извори првог реда. Зато је поверавање ове теме већ познатом и афирмисаном историчару проф. др Живану Стојковићу од великог значаја за налажење правог места штампе у обради историјских тема. Имајући у обзир да је југ Србије изборио часно место слободарског подручја, које се никада није мирило са туђинском влашћу, логично је било да у завршним годинама Другог светског рата са његове територије Главни штаб НОВ и ПОЈ за Србију руководи борбама до коначног ослобођења земље. Такозвана партијска техника била је активна од самог почетка за пропагандни материјал, а покретање листа „Млади борац“ на том подручју била је круна зрелости бораца ентузијаста, искусних и храбрих омладинаца, па чак и пионира који су управо у том периоду сазревали за живот у новом друштвеном поретку. Схватајући важност штампе за успех ослободилачке борбе „Лесковачки зборник“ јој је 1992. године у XXXII броју посветио десет чланака, саопштених на научном скупу, од познатих историчара Србије.
• Користећи, пак, потпуно фототипско издање „Младог борца“, професор Стојковић је знао да врло вешто прикаже све ратне бројеве, уз јасну напомену да се један део података и бројки мора прихватити критички, што је било и разумљиво, јер су они имали за циљ да што више подстакну људе за веру у победу. Од изузетног значаја је и податак да се радило, како је наведено у његовом првом броју, о „омладинском борбеном листу“ и јасно је да је Комунистичка партија зналачки уочила праву снагу борбеног и духовног ентузијазма за коначну победу над фашистичким земљама. Вешто групишући и бирајући чланке које ће детаљније приказати професор Стојковић је у многоме помогао будућим истраживачима да дођу до сазнања о великом угледу и борбеном херојству младих људи у Народноослободилачкој борби 1941-1945. године, чиме је јасно трасиран пут израстању новог друштвеног поретка.
• Уз врло позитивну оцену овако презентираном тексту желим професору Стојковићу и нове подухвате у историографској збиљи Лесковца и Србије.

15. фебруар 2022. – Прокупље

Проф. др Јован Златић