U blizini Nidalena nalazi se velika luteranska crkva iz 1940. godine. Građena je od cigle, za razliku od starih tradicionalnih crkava u Norveškoj koje su građene od drveta. LUTERANSKA je jer u Skandinaviji ( Švedska, Norveška, Island, Danska, Finska, Letonija i Estonija) PREOVLAĐUJE luteranska vera kao i u Nemačkoj.
Luteranci ime dobijaju po teologu Martinu Luteru i katolici ih smatraju JERETICIMA jer se u mnogome razlikuju od njih.
Pa koje su to razlike?
– Za luterance Biblija je JEDINA knjiga koju priznaju (katolici priznaju i Jevanđelja po mnogim svecima).
– Poštuju Bogorodicu Mariju kao Isusovu majku i ništa više od toga. PRIZNAJU samo ISUSA , a ne i druge svece kao katolici (Petra, Pavla, Luku…)
– Kod luteranaca NE može da se kupi oproštaj od greha . To samo Bog može da da.
– Sveštenik, pa i biskup može da bude i ŽENA , što je kod katolika nezamislivo.
– Luteranski sveštenik može da se OŽENI, za razliku od katoličkog.
– Kod njih NEMA plašenja ljudi paklom ili nekom prinudom ili zabranom .
– Sveštenik na Bogosluženju u kratkoj propovedi govori o svakodnevnim problemima, a zatim sledi molitva u tišini, pa pesma koju zajedno PEVAJU SVI vernici .
– …
U crkvi se održavaju koncerti, krštenja, venčanja, sahrane. Zatekla sam se u njoj baš pred nečijom sahranom i bilo mi je jako neprijatno. Zar od toliko dana da se desi da vidim crkvu baš pred sahranu, a tu mi je u komšiluku. Naravno da su me ceremonijari pitali da li sam član familije, pa kada su čuli da sam iz Srbije nezaobilazno je bilo pominjanje Novaka Đokovića. A kovčeg i familija samo što nisu stigli.
Na stepenicama koje vode do oltara bilo je mnogo korpi sa cvećem, a na malom stolu blizu ulaza ležale su posute latice od ruža.
Pogledala sam unutrašnjost crkve na brzinu, i videla lep, veliki, vitraž iznad oltara, drveni izrezbareni plafon, na zidovima nekoliko nekakvih slika, velike orgulje i ništa više!!! Skromno i jednostavno!
Ali je zato pogled sa platoa crkve bio takav da oduzima dah. Gleda na oslovski zaliv i centar grada, kao i ja iz našeg stana. Neko je fotografijom pokazao kakav je odavde zalazak sunca. Baš kao trešnjica na torti, prelep. Zato i nije čudo što su pored crkve nikle velike i lepe kuće bogatih Norvežana.
Za mene je susret sa ovom crkvom bio veoma interesantno saznanje. A za vas?