Драгомир С. Радовановић рођен је 7. априла 1948. године у Кацабаћу, општина Бојник, од оца Станоја и мајке Јованке. Основну школу завршио је у Кацабаћу и Косанчићу, а средњу у Лесковцу и ФОН у Београду. Аутор је више од 200 књига. Магистрирао је на Економском факултету у Нишу, а докторирао на Економском факултету у Скопљу.
ПРОФ. ДР ДРАГОМИР С. РАДОВАНОВИЋ: АФОРИЗМИ НА ЛЕСКОВАЧКОМ ДИЈАЛЕКТУ
- Иако му није до играње, сас народ се сви играју.
- После корону, многи ће отиднев у изолацији.
- Коју је струку струка, кад предлажев само присилне мере.
- Кад је на влас, пацијент и на доктури наређује.
- Заражени су у болнице, здрави у карантин, а болесници на влас.
- Малечка смо ми земља, за оволко големи лопови.
- Неје све у паре, све је у шерпе.
- За њи неје нормално, што оћемо да живимо нормално.
- Гледам ги, па мислим, како је глупос безгранична.
- Ће променимо правац, кад се промени кривац.
- Наши вође, такој убаво работив да су за посматрање.
- Страни инвеститори куде нас, су наши.
- Народ не треба да бега, него да ги јури.
- Све је уработила да сачува брак, али је он пукја.
- Изиграва орла, а дружи се сас ћурке.
- Редовно, ел ванредно, стање је неподношљиво.
- Просто је невероватно, да су невероватно прости.
- Снег је прекрија сокаци. Народе, искочимо да ги почистимо.
- У циљу одржавања физичке дистанце, на избори треба да искочимо сас мотке од два метра.
- Сваки град у нашу земљу има својега Јутку.
- Овој благостање ми искача на нос.
- У магарећу клупу седив и коњи.
- Овој наше и слепци видив.
- Овија од вр, довели су до дно.
- Да би те примили у болницу, мора будеш здрав.
- Пошто се не ослањав на народ, треба ги туримо уза зид.
- Бија сам глуп, што сам бија паметан.
- Што више чинив за народ, све му је погоре.
- Кроз историју се смањујев само женске гаће и пензије.
- Приче ме не интересујев. Ја сам своју диплому поштено платија.[1]
[1] Драгомир С. Радовановић рођен је 7. априла 1948. године у Кацабаћу, општина Бојник, од оца Станоја и мајке Јованке. Основну школу завршио је у Кацабаћу и Косанчићу, а средњу у Лесковцу и ФОН у Београду. Аутор је више од 200 књига. Магистрирао је на Економском факултету у Нишу, а докторирао на Економском факултету у Скопљу. Радио је у привреди 20 година, и то у комбинату „Тетекс“ у Тетову, „Вучјанки“ у Вучју и „Србијанки“ у Лесковцу. Затим је радио у просвети и то на Вишој економској школи у Лесковцу, Економском факултета Универзитета у Приштини. Био је ванредни професор на Универзитету БК и Економском факултету Универзитета у Приштини. Активно је почео да се бави књижевним радом од 1987. године. Члан је Удружења књижевника Србије, а успешно се бави и сликарством. Био је оснивач и одговорни уредник Лесковачке мућкалице, српског часописа за хумор и сатиру. Сврстан је у књигу Ко је ко у хумору и сатири Југославије, Лексикону писаца просветних радника СРЈ и Републике Српске, публикацији Знаменити Пусторечани, као и у неколико антологија афористичара Југославије. За свој рад добио је многа признања: Орден рада са златним венцем, Октобарске награда за рад у привреди, Првомајска награда Привредне коморе Србије, награде КПЗ Лесковца, награде „Велемајстор сатире“ за трајан допринос српској сатиричној књижевности, коју додељује Српска духовна академија из Параћина, као и награде „Раваничанин“ – за трајни допринос српској књижевности, духовности, култури и националној баштини – награде за животно дело Српске духовне академије из Параћина и „Велике повеље“ Књижевне заједнице Удружења књижевника Србије у Јагодини, за трајни допринос српској књижевности. Добитник је и награде „Благодарје“ Удружења књижевника Србије из Београда за целокупно књижевно дело.
Напомена:
Град Лесковац: Пројекат из области јавног информисања за 2021. годину: ГЛАСНИК – Mедија центар 016: „Лесковац на путевима препорода.“ „Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражaвају ставове органа који је доделио средства.“
