Drvo zapis. – Odlukom štabnog komiteta, po oslobođenju pustorečkog kraja, dobih pismo predsednika Mesnog odbora, našeg sela Kriva Glava, da posečemo drvo zapis, pred kojim u selu, pre Drugog svetskog rata, sa pop Miladinom, a, kad-kad i vladikom, svetkovasmo, litije, i prolazismo kroz selo, sa svem dečicom, barjacima, i ikonama.
-Mile, jeste li posekli drvo zapis!?
-Druže, Milane, ne izazivajte sudbinu, satanu, jer Gospod sa nebesa gleda, i bojim se, vratoćt nam do čukun-unučadi, ako me našoj deci, koja odrastaju u ovom ateizmu, od komunista.
-Šta ćeš, ti meni, da popuješ, sram te bilo!!!
-Kad dođem dole u Lebane, a odem u Sijarinjsku Banju, po vodice, hoću da vidim, posečeno, drvo zapis!
-Je l’, jasno, bre!?
Tajac prekri, ovaj težak i mučan razgovor, dvaju meštana, gde jedan napredovaše, po partijskom delegiranju, direktivi, šta li, i postade komesar za partijska i politička pitanja, za „južnu prugu“, kako je komunisti u žargonu nazvaše.
I sjati se mnogo naroda, baš pred litije, za Duhove, uznemiriše se neki duhovi, naskočiše jedni na druge, da se guše, dave, i hoškaju…
Nađe se jedan pametan, i donese veliku testeru za balvane, i još jednog istomišljenika povede sa sobom, i posekoše drvo zapis…
Prođoše i litije s tugom, i bez svetkovine, 1945. godina, leto, vrelina neka, i onom prvom, ko dođe na ideju, da donese testeru, devojčica, lepa, plava, bela kao anđeo, utopi se u reci Jablanici, u blizini drveta zapisa, u selu Kriva Glava.
Onom drugom dođoše neke lutke, da ga proganjaju, i muče noćima, utvare, šta li, i obesi se u šumarku, tik uz drvo posečenog zapisa, u selu Kriva Glava.
Piše: Dušan Dojčinović
