Moped. – Moj ujak je otišao u Ameriku, grad Vašington, sa dvadeset i kusur godina, i do moje osamnaeste godine, pristojno zaradio, obogatio se, gradeći prozore i vrata, a potom je osnovao sopstveno preduzeće, koje je bilo utočište za Srbe, koji bi došli u Vašington, trbuhom za hlebom.
- Slao mi je pisma, redovno, na mesec dana, ona avionska, koja na poleđini ivicama koverte, imaju crveno, tamno plavu, boju.
- Posebno je bila simpatična poštanska marka, White Hous: Bela Kuća, pečatirana, na datum, dospeća u Srbiju.
- U kratkom pisamcetu, šturo bi pisalo: „Dragi sestriću, ovih deset dolara, ti šaljem od srca, koliko da misliš na svog uju, ludog ko struju. Ljubi te uja, u ćulumku i loknice!“ Pozdravi mamicu, i taticu.
- Tako se je uja, igrao sa mnom do neke moje pete godine i polaska u prvi razred osnovne.
- Kako mi se bližilo punoletstvo i osamaesti rođendan, u jednom od pisama, je bilo kratko i decidno pitanje i odgovor: „Sestriću, želiš li da ti kupim, moped?“ „Onaj trkački, o kome sanjaš celog svog života“!!? „Kupiću ti ga, tako što ću sav potreban novac, uplatiti na devizni račun, tvoje mamice, u banci.“ „Ti, ga možeš kupiti, gde god poželiš. U Beogradu, Novom Sadu, ili u Nišu.“
- -Znam da je tatica, pošao sa mnom, džipom „Payero“, kada su pare legle na mamin bankovni devizni račun.
- Kada smo stigli u Niš, i kada sam ga ugledao, u izlogu salona automobila i motora, srce mi je počelo da preskače kao ludo.
- On je bio oblepljen nalepnicama, bele boje, bio je to pravi, pravcati, trkački motor, na rezvoaru za benzin, pisalo je: petrol, blatobrani pneumatski, na engleskom je pisalo: Tire mud guard pneumatic.
- Sedište je bilo ispisano rečju, seat.
- Auspuh je imao nalepnicu: exhust, na ispunoj cevi je pisalo: pipe.
- Bilo mi je smešno u tom trenutku, gde se pipe: cev, podrazumeva u sasvim drugačijem kontekstu, dece cveća sa Vudstoka.
- A odmah u produžetku cevi, bio je prigušivač, pisalo je: silencer.
- Ja sam radio na benzinskoj pumpi, u predgrađu mog grada, i točio sam benzin.
- Moj moped je bio prava atrakcija za rošavu Suzu, sa pruge, s kojom sam izlazio u grad.
- Prvo bi otišao po rošavu Suzu, u naselju Podrum, koja je bila tinejdžerka od osamnaest godina, koja me skockna po poslednjoj modi, čekala da odemo na piće u „Promenadu“.
- Samo bi macnula svoje lepe usne karminom i zajahala moped, koje mi je kupio, bogati ujak, iz Amerike.
- Negde, početkom septembra, moj uja, je došao za Srbiju, a ja sam se prijavio za poslednju trku na stazi MX Trešnjari.
- Do Kraljeva, moj tatica je vozio moj moped, u prtljažniku svog džipa „Payero“.
- Redni broj za moto trke bio mi je 13.
- Trinaest je moj srećan broj inače.
- Trka se prenosila uživo, na RTS 2.
- Meni se posrećilo, u devetnsestom krugu, ja sam ostale, trkače u blatu, ostavio na začelju, iza svih.
- Ja, kralj sveta, trkač, koji se takmičio pod imenom, Freedom, što znači Sloboda.
- Moj ujak je glasno tapšao, stajali su uz stazu, počeo je da se guši, otkopčao je košulju, i strgao dugmad.
- Tata je zvao hitnu, ali došla je odveć kasno.
- Nije uspela da ga spasi.
- Ujak je naprasno umro.
- Pao sam na kolena, strgao rukavice i dugo, i tiho plakao.
- U plakanju mi se pridružio i tata.
Kraj
