Душан Дојчиновић, писац: Драги Буре и ја, по лесковачку роштиљаду, две иљаде, дваес’, другу годину

Драги Буре и ја, по лесковачку роштиљаду, две иљаде, дваес’, другу годину. – И како тој,  бива, у сан, бог надахњује, људе овог века и времена, и оног века и времена, чувеног роштиљџију, Драги Бурета, из Лесковац.

• – И сг ми малко замириса, кроз, њокалицу и ноздрве, на лепињку, док ћевапчки из левак, цврчив, по сцкару, на ћумур, дим по Широку Чаршију се разлегја по бели свет људи, дрчници, армију гладни људи, да пробав, чувене, пљесканичке, и ћевапчки, не само од лесковачки роштиљ мајстори, него и од мајстори из Ниш, Крагујевац, по први пут из Нови Пазар, и ч’к и из Баш Чаршију Сарајево, и Бањалуку.-Идемо, кроз гужву, масу, и Драги ми вика:“уф, како би гу зафрљачија, по сцкару, на ћумур, а тек ли пак ћевапчки, па да буднев, без траг, од печење, големи и убави, ко прсти на трубача из Врање у Горњу Чаршију. – И седосмо у једно приручно кафанче.Драги:“ викам му. :“Вино!“ А, ааа! Бело, синко, и сифон! – Сифон немамо! – вика дечко на праксу.- Како бе немате!? –
• -Само киселу воду.-А на кое печете пљескавице!? – Драги Буре, већ му врије, све, ко комине, у њега, од нервозу.- Па сг печемо на расположиви, извори, енергије,па на плин, струју, такој.-Допуњује причу и газда на кафанче.-Леле, леле! -Ко се направи од дваес први век!-Од онај сладак, златан, и убав Лесковац! – Па, такој нам је речено! .-Речено!? Оној, ч, му је сочно, ко пљескавица из прошли век, и малко седе,на кафанску изакану, столицу  да се поврати од шок.-Раскопча онуј кожну кравату, ал се зноји, и вика ми:’синко,није ми добро, чувај традицију.- Синко, није ми добро, чувај, рецепт .- И он легну, на ма’, а ја се диго из кревет, знојав, и помисли се:“ако једемо пљескавице на плин, струју, такој, ја си седим дома,нећу се мајем по роштиљаду, и сам си гу спремим,са зејтинчак, сол’чк и меско у, тигањ, на електрични шпорет, јер нема тај укус,ко што има пљесканица на ћумур са сцкару.

П.С.

Прича објављена без икаквих интервенција